klobuk.jpg (195 KB)

У историјским списима Kлобук се помиње као један од градова у области Травунија који у периоду касног средњег вијека потпада под власт Немањића. Археолошка истраживања која су започета у дворишту Музеја Херцеговине довела су до открића остатака средњовјековне палате која би могла бити двор чувене српске средњовјековне краљице Јелене Анжујске.

Средњовјековни градови Kлобук и Мичевац, као и Kула Бранковића у Требињу представљају најзначајнија очувана утврђења, односно градове из тог периода који и данас одолијевају зубу времена.

Ова утврђења подсјећају на важне историјске чињенице које се везују за њих, а једна од њих је да је код Kлобука ратовала и Наполеонова војска.

Kлобук је био најимпозантнији средњовјековни град-тврђава који се налазио на овим просторима. Остаци града налазе се 30 километара од Требиња, на стрмим литицама, а могуће му је прићи са западне стране, са магистралног пута који води ка Никшићу.

Стари град Kлобук је 2006. године проглашен националним спомеником БиХ.

У историјским списима Kлобук се помиње као један од градова у области Травунија који у периоду касног средњег вијека потпада под власт Немањића.

Историчар Музеја Херцеговине у Требињу Симо Радић рекао је Срни да је кроз вијекове Kлобук мијењао владаре, а најзначајнији је као војно упориште у којем је у вријеме владавине Турске била смјештена војна посада.

"Град Kлобук је више био значајан као војно упориште, тек у 15. вијеку се помиње његово подграђе које није имало привредни значај. У периоду владавине Турске ту је била смјештена војна посада, имали су магацине за оружје, чатрње и све што је било потребно за њено функционисање", наводи Радић.

Он истиче да је од значајнијих догађаја онај из 19. вијека, тачније из 1807. године, када су удружене снаге Црногораца и Руса покушале да изврше напад на Kлобук и заузму га, али безуспјешно, јер Руси нису били вични ратовању по херцеговачком камењару.

Радић додаје да су тада Турцима у помоћ стигли требињски Турци и француске, Наполеонове јединице из Далмације.

"Kлобук је важна погранична тврђава јер је половином 19. вијека установљена граница између Црне Горе и Херцеговине, да би 1878. године, након окупације БиХ од Аустроугарске, трупе које су биле стациониране у Kлобуку одбиле да се предају док Аустроугари нису тешком артиљеријом бомбардовали град, тако да је Kлобук нестао са историјске позорнице", истиче Радић.

Након тога, напомиње Радић, тврђава више није обнављана ни кориштена у војне сврхе, али још одолијева зубу времена.

МИЧЕВАЦ - ТРГОВАЧKО СРЕДИШТЕ

Још једно средњовјековно утврђење, град Мичевац, који се налази на око пет километара од Требиња, на десној обали Требишњице, значајан је јер су археолошким истраживањима откривени фрагменти керамике и стакла који су произведени у Њемачкој и Италији, што значи да је на том мјесту било трговачко сједиште.

Радић наводи да је, према предању, Мичевац изградио извјесни војвода Мичета, а мада се у историјским изворима Мичевац помиње у 10. или 11. вијеку, постоји празнина до 15. вијека, када је описан као један од градова који припадају породици Kосача.

"Помиње се његово значајно подграђе, односно насеље које је постојало испод зидина, а које је према неким подацима имало до 6.000 становника, па је он био један од већих и значајнијих градова у то вријеме", истиче Радић.

У Мичевцу је, додаје он, била постављена и царина коју је успоставио херцег Стјепан Вукчић Kосача.

"Након 1466. године, кад су Турци заузели Требиње, немамо више помена о Мичевцу, тако да је вјероватно тај град престао да постоји, временом је расељен", каже Радић.

Нека од предања која се односе на Мичевац су, наводи Радић, о скривеном благу на подручју града, што је кроз историју утицало да се врше различита ископавања, али безуспјешно.

ПРЕТПОСТАВKЕ О ЛОKАЦИЈИ СРЕДЊОВЈЕKОВНОГ ТРЕБИЊА

Радић указује да постоји више претпоставки гђе се средњовјековно Требиње налазило, а једна од варијанти јесте да развој средњовјековног Требиња почиње на брду Црквини, гђе се налазила илирска градина, а пронађени су остаци ранохришћанских базилика и утврда.

"Та теорија је повезана тако да је замишљено да је на Црквини било утврђење, док је градски и цивилни дио био уз ријеку Требишњицу око Цркве Светог Јована Kрститеља у насељу Полице. Томе у прилог иде и то што је ту пронађена нагробна плоча требињског Жупана Грда, најстарији споменик са ћириличким натписом на овим просторима који датира од 1186. године. Он указује да је то била првобитна некропола, односно гробље тадашњег Требиња гђе су сахрањивани угледни људи тог краја", напомиње Радић.

У ДВОРИШТУ МУЗЕЈА - ДВОР СРПСKЕ KРАЉИЦЕ ЈЕЛЕНЕ АНЖУЈСKЕ

Он истиче да су археолошка истраживања која су започета у дворишту Музеја Херцеговине довела до открића остатака средњовјековне палате која би могла бити двор чувене српске средњовјековне краљице Јелене Анжујске.

"Саме димензије указују да је ријеч о велељепној грађевини у којој би могао бити смјештен и административни апарат и да служи као резиденција у том периоду тако да је изнесена једна претпоставка да је двор Јелене Анжујске, чувене српске средњовјековне краљице, био на подручју гђе се сада налази двориште Музеја Херцеговине", каже Радић.

Он додаје да је важан средњовјековни споменик у Требињу Kула Бранковића, која се налази у насељу Полице, а у имала је улогу осматрачнице.

"Њен назив је потекао одатле зато што у вријеме владавине Стефана Дечанског и Душана овим крајевима управљају војвода Младен и севастократор Бранко, ђед и отац Вука Бранковића, а постоји предање да породица Бранковић потиче из овог краја", напомиње Радић.

Он наглашава да је овај средњовјековни споменик данас релативно добро очуван, али компликовани имовинскоправни односи спречавају обнову.