У Музеју Херцеговине синоћ су требињској публици представљене двије књиге о српском културном насљеђу: „Српско благо у Бечу и Вукова продаја српских реликвија“ аутора Петра Милатовића – Острошког, те репринт издање Мирославовог јеванђеља.
Књига о старим српским рукописима у Бечу плод је низа година посвећених истраживању бечких библиотека, а које је, како је напоменуо аутор Милатовић, од самог почетка било изложено многим препрекама, опструкцијама и изношењу неистина са циљем да оспоре његов истраживачки рад.
Ипак, успио је да пронађе, опише и систематизује 159 старих српских рукописних књига, од којих су најстарије из 10. вијека.
Те књиге налазио је у европским библиотекама и музејима, јер су окупаторске војске, које су запосједале српске земље у прошлости, пљачкале српске цркве и друге националне институције и односиле у своје земље, гдје би их продавали. То се дешавало у ратовима Аустрије и Турске, током Првог и Другог свјетског рата...
Многе од српских рукописних књига продао је Вук Караџић бројним појединцима и институцијама у Аустрији и шире. Велики дио књига касније је продала и Вукова кћерка Вилхелмина.
Петар Милатовић је истражио и сабрао вриједност старих српских књига које је Вук Стефановић Караџић продао, и уз корекцију у вриједности новца у вријеме када су продаване и данас, дошао до своте од преко 4 милиона евра. То оповргава теорију да је Вук Караџић у Аустрији живио сиромашно, како се још и данас учи у нашим школама, већ напротив, живио је царски – тврди Милатовић.
Аутор је након проналаска старих српских рукописа, успио да их пресними и понудио српским институцијама у матици, али су га њихови представници, како тврди, одбили и изјавили да нису заинтересовани. Такав став је несхватљив, јер се ради о српским рукописима које данас немају интитуције у Србији, Црној Гори и Републици Српској.
У првом дијелу књиге аутор је обрадио бечку купопродају српских средњевјековних књига. У другом дијелу говори се о старим српским рукописима у Аустријској националној библиотеци, њих 159. Они су публици синоћ представљени са по двије фотографије, гдје су присутни могли видјети текст и илуминације у боји.
Трећи дио говори о 350 српских књига које су у посљедњих 300 година штампане у Бечу и које имају изузетну вриједност за историју српске књижевности.
Милатовић је члан Удружења књижевника Србије, редован члан Матице Српске, аустријског удружења писаца, члан Удружења књижевника Црне Горе. Аутор је преко 40 књига на српском и њемачком језику и добитник бројних награда и признања.
Други дио промоције посвећен је репринт издању Мирославовог јеванђеља, о коме је говорио Вељко Топаловић.
О овој изузетној књизи, јеванђељу које је имало занимљиву историју од настанка до данас и у српском народу статус реликвије, Тодоровић је снимио и документарни филм.
Мирославово јеванђеље настало је у посљедњој четвртини 12. вијека, писано је за хумског кнеза Мирослава, старијег брата Стефана Немање и представља јединствену књигу, по раскоши, љепоти, формату, тексту и раскошној позлати.
Од 2005. године, уврштено је у Унесков регистар свјетске документарне баштине, као једно од 120 сачуваних покретних добара у историји, под називом „Памћење свијета“.
О представљеним књигама говорио је и умировљени епископ Атанасије Јевтић.
У наставку промоције, која је трајала преко два и по сата, услиједила су бројна питања публике - како о овим значајним књигама, тако и о тренутном положају српског народа и посљедицама погрешних идеологија и тумачења историје српског народа, које су оставиле тешке посљедице на српски национални и духовни идентитет.
У најави промоције и о биографији аутора говорила је проф. Дарка Деретић.
Организатор промоције књига је Удружење Југословенске војске у отаџбини из Требиња.
За Радио Требиње Милан Путица
