БАЊА ЛУКА │ Разне таксе, нотарске услуге, накнаде за чланства и регистрације, домаћу привреду годишње коштају између 500 милиона и милијарду конвертибилних марака, што умногоме утиче на лоше пословно окружење.
Због тога предузетници од власти очекују њихово "кресање" или укидање.
Ријеч је о парафискалним (непорезним) трошковима који привредници и грађани плаћају за коришћење одређених добара или услуга од општег интереса. Kод нас се најчешће користе као паралелни буџетски приход, тачније за функционисање скупе и нагомилане администрације.
Дакле, ради се о такозваним државним "рекетима" или "пеналима" и ако се не измирују, слиједе санкције. Иако се не зна тачан број парафискалних намета, према неким процјенама у Републици Српској их има више од 100, а у цијелој БиХ око 400.
"Прича о парафискалним наметима актуелизована је у скорије вријеме када се дошло до закључка да представљају битан трошак. Сада је у покушају да се региструју и буду у писаном облику", рекао је за Мондо Предраг Дудуковић, члан Удружења економиста Републике Српске "СWОТ". Додаје да парафискални намети значајно утичу на пословање фирми.
У парафискалне намете спадају:
Kомуналне таксе, административне таксе, судске таксе, општинске накнаде и таксе, посебна водопривредна накнада за искориштавања вода, посебна водопривредна накнада за заштиту вода, накнада за кориштење општекорисних функција шума, за цивилну заштиту, чланарине туристичкој заједници, чланарине привредним, спољнотрговинским и привредним коморама, општинске комуналне накнаде за истакнуту рекламу фирме...
"Неки имају разлог зашто се плаћају, неким се не види сврха, а неки имају високу цијену. У зависности од величине фирме они износе од један до три одсто од укупних трошкова предузећа. Да би се ријешио тај проблем Влада Републике Српске треба да донесе измјене постојећих закона гђе би се ти парафискални намети једним дијелом укинули, а једним смањили", рекао нам је Дудуковић.
Анализе показују да путем парафискалних намета од привреде годишње буде узето између пола милијарде и милијарду KМ. Заузврат, од државе се добије мало или ништа. На примјер, једна од ставки која "гуши" пословање малих и средњих предузећа јесте прикупљање и плаћање разноразних увјерења и такси за излазак на тендер, без обзира на крајњи исход јавног надметања.
"За сваку јавну набавку потребно је два пута по тридесет марака за суд, односно увјерење да предузеће није у стечајном или предстечајном поступку, као и да није у кривичном поступку. За ПДВ се плаћа 30 KМ, увјерење из Пореске управе 10 KМ и најамње двије овјере плус четири марке, тако да све износи 104 KМ", каже нам Марко Kнежевић, директор приватног предузећа "Ентеринг".
Статистике Центара цивилних иницијатива (ЦЦИ) говоре да просјечно предузеће у БиХ од својих укупних трошкова годишње издваја од пет до седам одсто за различите парафискалне намете и административне трошкове. Резултати анкете ове организације показују да привредне субјекте највише оптерећују намети као што су чланарина туристичкој заједници, накнада за општекорисну функцију шума, општа водна накнада, нотарска овјера и бројни други.
Економском политиком Републике Српске за 2015. годину, усвојеном прије скоро годиину дана, предвиђено је да ће Влада Српске спровести активности на успостављању регистра свих фискалних и парафискалних намета. Kако је најављено, тиме би се значајно требала побољшати економска ситуација, привуки страни инвеститори, побољшала запосленост и олакшала ситуација за послодавце. Тада је такође најављено и укидање непотребих такси, док би се за неке одредила оптимална цијена.
Дакле, парафискални намети оптерећују домаћу привреду, а самим тим и успоравају економски раст, отварање нових радних мјеста и прилив страних инвестиција. Проблем је идентификован и сада је на властима да учине нешто за већ ионако малаксалу привреду.
Мондо.ба
