Поводом смрти Јоване Марић, директора требињске Музичке школе и диригента Хора „Свети Василије Острошки и Тврдошки“, данас је у Културном центру одржан комеморативни скуп на коме су о животу и дјелу младе Требињке говориле њене колеге из школе и хора, представнци Републичког педагошког завода РС и Града Требиња.
„Бити умјетник одувијек је значило бити сарадник Божји, бити достојан и блажен, да свијет видиш другачијим очима и да зарониш у дубине свега створенога. Јована је дубоко осјећала свој призив ка музици, педагогији, васпитању и томе је свједочила током свога живота. Смирење, одмјереност, господственост, мудрост, све су то врлине које су је красиле. По њима је она, рекло би се, била стара племенита душа, наслоњена на вриједности одлазеће генерације, које данас зовемо људима од челика. Као педагог васпитавала је, а то прије свега значи музиком хранила, неискварене дјечије душе и генерације од Сарајева до родног Требиња“, рекао је професор музике Милисав Сукоњица.
Он се присјетио прве сједнице наставничког вјећа када их је нови директор Јована Марић подсјећала да ништа није обичан посао и да свему треба приступати са највећом љубави и озбиљнсти и посљедње сједнице истога вијећа када је колеге подсјећала на узвишеност позива којим се баве и замолила да то никада не забораве.
Ивана Хрњез, вјероучитељица и члан требињског Хора „Свети Василије Тврдошки и Острошки“ је рекла да су одласком Јоване Марић, не само њена породица, него и град, црква и много шира заједница на губитку, јер, како је навела, „нисмо били свјесни кога имамо поред себе“.
„Њена величина је била у томе што је све тешкоће и препреке преокретала у радост живота, а радост је ријеч која описује њен лик и дјело. Храбра, одважна, посвећена, са ауторитетом, а увијек ведрог духа, дијелила је сво своје знање. Оставила је незибрисив траг и дала немјерљив допринос за само неколико година вођења нашег хора. Више него ико увиђала је важност његовог очувања не допуштајући да се угаси кандило Светог Василија након више од 130 година постојања хора. Није нас учила само појању и музици, било је то потпурно предавање себе у највеће њене љубави: литургију и музику,“ истакла је Хрњез.
Она је додала да је један од Јованиних недовршених пројеката омаж композитору Владимиру Бердовићу, који је некада био диригент требињског хора, а чије је аутентичне композиције проналазила у Дубровачком архиву и планирала да се премијерно изведе.
Градоначелник Требиња Мирко Ћурић, на данашњој комеморацији, је навео да је Јована лични израз обликовала по свим најдубљим људским и хришћанским врлинама.
„Била је примјер доброг, озбиљног младог човјека. Година 2024. је била посебно благородна за наше и њено Требиње, позвали смо је и вратила се у родни град. Сву енергију улагала је у струку и дала најбоље што се у кратком периоду могло дати. Остало је много нереалаизованих планова, много тога је планирано на културној сцени Требиња, али нисмо планирали да се данас опраштамо од Јоване“, поручио је градоначелник Ћурић.
Дубравка Николић испред Републичког педагошког завода РС је навела да је најбитније бити човјек међу људима, а то је оно по чему ће се памтити Јована Марић.
„Бити умјетник значи носити у себи емоцију, слободу, стваралаштво. Бити руководилац значи доностити одлуке, носити терет одговорности и бринути о школи којом руководи. Ријетки су они који успију да та два свијета споје у складну цјелину, а Јована је то успјевала, тихо, посвећено и достојанствено. Није стигла да испрати бројне генерације, али је стигла да остави дубок траг у поштовању које је градила, повјерењу које је стицала и сарадњи коју је његовала. Била је човјек који не говори много о себи, али је оставља много иза себе, иако је њен одлазак дошао прерано“, истакла је Николић.
Јована Марић, магистар црквене хорске музике, преминула је у Требињу у 44. години, а биће сахрањена данас на гробљу у селу Пољице – Петрово поље.
