Има неких тренутака, који вјечност трају. Има неких концерата који се памте, остају вјечно у сјећању и извођача и гледалаца.
Један такав, спонтан, готово без договора, приредили су синоћ у Дому пензионера чланови Гусларског друштва војвода „Недјељко Видаковић“ из Требиња, за кориснике ове установе. Ред пјесама, ред поезије, шале, историјских подсјећања, концерт је, на радост публике, био пун погодак.
Посебно емотиван је био крај када су се гусларима, потпуно спонтано придружили пензионери смјештени у Дому и са њима запјевали. Било је и суза. Суза радосница.
„Мени је, вјерујте, пуно срце. Мало је рећи да сам изненађен. У младости сам пјевао, волио гусле, али ово ми је уљепшало дане. Све је лијепо посложено, па ево видите и ми смо запјевали са гусларима. Ја не знам како да се овим добрим људима захвалим“, рече нам Милован Милановић из Диклића.
Добар домаћин и иницијатор овог дружења био је директор Дома пензионера Рајко Ћапин.
„Хвала нашим пријатељима из Гусларског друштва 'Војвода Недјељко Видаковић'. Видјели сте осмјехе, али и сузе на лицима наших корисника. Учинили су велику ствар за ове људе и свима им хвала“, каже Ћапин.
Један од учесника програма био је гуслар Лазар Амбулија, који је, као и сви гуслари овај концерт посебно емитивно доживио.
„Бојим се да ово друштво има очи, а не види колико своје старе треба поштовати. Сјећам се дивне епске пјесме Бег Костадин и Краљевић Марко, када Краљевић Марко домаћину замјера да му не види старе родитеље за трпезом, да му дигну прву чашу вина. Ето, ми смо, да тако кажем, своју прву чашу вина, подигли нашим старим у овом лијепом објекту Дома пензионера“, прича нам Амбулија.
У програму су учествовали гуслари Мирко Вуковић, Рајко Милојевић, Радован Лечић, Владан Перовић, Небојша Милановић и Веселин Деретић, поезију је казивао Лазар Амбулија а своје стихове епски пјесник Предраг Јаничић.
И још нам гуслари рекоше да су имали трему пред овај наступ јер, како кажу, хтјели су да заблистају пуним сјајем. И то су урадили. Осмијеси, аплаузи и покоја суза радосница су најбоља награда.
„Зовите нас, увијек ћемо доћи“, рекоше гуслари на одласку из Дома пензионера.
Понекад нечије тако мало, некоме значи тако много. Мали велики знак пажње гуслара из груштва „Војвода Недјељко Видаковић“.
Р.М.
