На стазама живота, баш као и на стазама дугих трка, побјеђују они који не одустају.
Маја Андрић, некада Kржић, име је које су спортски хроничари дуго памтили по златним медаљама и побједничким осмијесима на џудо борилиштима Републике Српске и Босне и Херцеговине. Вишеструка шампионка, у свим узрасним категоријама, била је симбол посвећености и дисциплине.
Потом је услиједио животни маратон – брак, дјеца, обавезе, нови изазови. Али страст према покрету, према оном унутрашњем миру који само трчање даје, никада није нестала. Само је чекала свој нови почетак. Kренула је са полумаратонским тркама и чекала прави тренутак.
Тај почетак догодио се у Подгорици, на Брду Горица, у оквиру јединствене трке под називом “Last One Standing”, одржане у суботу, 11. октобра 2025. године.
Стаза кружна, дужине 3,5 километра са успоном од 50 метара. Сваки круг мора бити завршен за 30 минута, без изузетка.
Сат не прашта грешке, а вријеме постаје тихи судија.
Нема укупног временског лимита – трка траје све док воља траје.
Побјеђује онај ко заврши највише кругова.
Маја се пријавила без великих очекивања.
„Хтјела сам да тестирам себе – да видим колико могу, колико издржавам, и физички и ментално“, признаје.
До тада, најдужа дионица коју је истрчала био је полумаратон километар. А сада, без притиска и без калкулација, одлучила да закорачи у свијет ултрамаратона.
И док је сунце падало над брдом Горица, Маја је круг по круг градила свој лични тријумф.
Сваки нови старт био је и ново буђење воље.
Када су многи посустали, она је наставила.
Резултат – 52,5 километара, треће мјесто и – први ултрамаратон у каријери.
„То је мој први ултрамаратон, али сигурно не и посљедњи“, каже кроз осмијех.
У том осмијеху је све: понос, захвалност и она тиха срећа коју разумију само они који су на граници издржљивости открили себе.
Њена највећа подршка на сваком километру су синови и супруг Саво, некада фудбалер великог терена, а данас члан Футсал клуба „Захумље“.
Њих двоје су, како каже, једно другом највећи вјетар у леђа.
„Тако и треба да буде – ми смо тим“, додаје Маја.
За све који се двоуме, који мисле да не могу, Маја има једноставну поруку:
„Охрабрите се и пријавите на овакве трке. Сваки корак доноси ново искуство, нову енергију, ново задовољство.“
Јер на крају, у трчању – као и у животу – није важно само побиједити друге, него надмашити себе.
А Маја Андрич то је већ учинила – срцем, упорношћу и вјером да је сваки нови старт прилика да се роди нова снага.
