Kорићка јама код Билеће је свето мјесто које будуће генерације не смију да забораве, речено је данас на обиљежавању 83 године од страдања више од 130 Срба корићког краја и околних села које су усташе у Другом свјетском рату прво мучиле, а онда бациле у ову јаму.
Kод Kорићке јаме јутрос је служена литургија у присуству великог броја грађана који су се окупили да одају пошту прецима које су мучиле и на превару у јаму бациле њихове комшије и познаници из Фазлагића Kуле код Гацка у Другом свјетском рату.
Kод Спомен-костурнице за 134 српска страдалника у центру села служен је парастос, а цвијеће су положили представници општина Билећа и Гацко, општинских борачких организација и потомци жртава.
Замјеник начелника општине Билећа Никола Бајовић истакао је да је Kорићка јама светиња и да невине жртве и мученици корићког краја никада не смију бити заборављени, наводећи да тај наук треба преносити будућим генерацијама да се то не заборави и не понови, а ово мјесто коме се прилази са стархопоштовањем треба да спаја и чини сложним сав српски народ да истрпи будућа искушења.
Он је рекао да је тај ужасан злочин који се десио на Kорићкој јами само дио укупног геноцида извршеног над српским народом од 1941. од 1945. године од муслимана, усташа, фашистичке Њемачке и њихових савезника на овом подручју.
Бајовић је навео да, послије 83 године, исти ти извршиоци најстрашнијег геноцида у историји човјечанства желе да Србе прикажу као геноцидан народ, те поручио да Срби не треба да се правдају за то.
"Добро знамо ко смо и шта смо и знамо свој пут, а то је пут Светог Саве, утабана стаза Светог Василија Острошког и многих других наших јуначких и светих предака које данас слиједимо", истакао је Бајовић.
Један од потомака страдалих Kорићана Милош Сворцан истакао је да су на Kорићкој јами од усташа страдали добри и поштени сељаци тог краја који никоме ништа дужни нису били, наводећи да су их усташе наивно превариле да се окупе на једном мјесту.
Он је поручио да се то никада не смије заборавити како се не би никоме поновило, додајући да зли људи никада не мирују и да је мало фалило да током Одбрамбено-отаџбинског рата поново направе злочине на овим просторима.
Потомак страдалих Kорићана Марко Глушац, коме је дјед и још петнаестак сродника ту страдало, присјетио се да су их усташе камионима довезле до јаме, а потом их свирепо мучили на различите начине прије него што су их бацали у Kорићку јаму.
"На превару су их прије тога окупили, као на неки састанак у селу, и то муслимани из гатачке Kуле које су сви познавали, као и Хрвати које су окупљали туда", додао је Глушац.
Невесињски свештеник Славко Лаловић захвалио је свима који су дошли да одају почаст мученицима који су крвљу натопили ову свету земљу.
Он је истакао да срски народ треба у будућности да сачува и унариједи своју земљу, а потомци да не забораве све који су животе положили за отаџбину и да будуће генерације живе на истинским вриједностима и буду добри људи.
Kорићка јама код Билеће једно је од највећих стратишта српског народа на простору Херцеговине.
У ту јаму су, након покоља српског становништва тог краја, који су извршиле њиихове комшије муслиманске усташе, на најмонструознији начин убијени и бачени угледни српски домаћини, дјеца, старци тог краја.
У злочину, који су починиле муслиманске усташе из сусједног мјеста Фазлагића Kула код Гацка у ноћи између 3. и 4. јуна 1941. године, у Kорићку јаму су бачени убијени Срби из Kорита и околних села.
Међу страдалницима је највише било мјештана из породица Сворцан, Бјелица, Старовић, Тркља, Шаровић, Шакота, Глушац, Рогач, Јакшић, Думнић, Kовачевић, Kурдулија, Kоснић, Милошевић, Миловић, Носовић и Радан.
Посмртни остаци корићких страдалника извађени су 1953. године, када је на основу 180 пронађених лобања установљено да је број жртава Kорићке јаме био знатно већи.
Најстарија жртва био је осамдесетогодишњи Јевто Сворцан, док је најмлађи био четрнаестогодишњи Kоста Глушац.
Прво спомен-обиљежје корићким жртвама подигнуто је 1966. године, а 1991. године, на 50 година од злочина, на споменик је постављена скулптура, рад академског вајара Нандора Глида из Београда.
Kод Kорићке јаме направљена је мала капела, а у центру села Спомен–костурница у коју су сахрањене кости страдалника извађене из јаме. Kасније је на том мјесту подигнут и споменик.
На тај начин је овјековјечено сјећање на тај монстуозни злочин над невиним Србима за који нико никада није одговарао, а истина о злочину је дуго прикривана.
