Забиљежено је да су се домороци из појединих примитивних племена при сусрету поздрављали узајамним њушењем. Ова пракса, на примјер, постоји и данас у традиционалном поздраву "соги" на пацифичким острвима Тувалу, који махом упражњавају само рођаци и блиски пријатељи кад се сусретну и додирујући образе, узајамно миришу.

20200324104626_590489.jpg (127 KB)

Није неразумно закључити да се у прошлости сви припадници људске врсте при сусрету нису хватали за дланове, потом их стезали и тресли међусобно, него да су размјењивали мирисне надражаје онако како то чине становници малог архипелага на Пацифику.  Животиње, укључујући и ниже примате, иначе се упознају њухом. То је основ такозваног хемијског сигнализирања захваљујући коме јединка условно "препознаје" ону која јој генетички одговара.

Можда ћете се изненадити, али и само руковање – као универзални гест поздрава у западној култури – на извјестан начин представља узајамно хемијско сигнализирање.  Тим истраживача са "Вајцман" института у Израелу, предвођен др Иданом Фрумином, спровео је прије пет година испитивање у коме је показао да, заправо, након руковања људи несвјесно миришу своје шаке и прсте како би индиректно "оњушили" особу са којом су се руковали. Мада је заузело место њушењу, руковање је, извесно, једна од најстаријих људских традиција.  Археолошки налази – како рељефи на надгорбним плочама, тако и цртежи на вазама – указују да је обичај руковања постојао у Старој Грчкој још у петом вијеку прије нове ере.

Представа људи који се рукују, која се у Грчкој називала "деxиос" (од старогрчког израза за поздрав), пренијеће се касније и на умјетност Старог Рима, као што је, по свему судећи, руковање ушло међу римске обичаје. Устаљено је убеђење, па чак вјеровање – мада порекло тога није познато – да је обичај руковања отвореним дланом сигнал помирења и да је настао као гест којим један човек показује другом да није наоружан.

Античке представе руковања обухватају и нешто шири спектар порука – на многим рељефима налазе се прикази заштитника збратимљених градова како се рукују или пак, владара затеченог у руковању са неким од грчких богова, што је као свевременска политичка поза требало да укаже на божанску подршку коју власт има. Данас постоје бројни варијетети и начини руковања у различитим културама. Већ дуго је познато да се, исто тако, путем руковања преносе и различите заразе. Између осталих микроорганизама, са руку на руке се преноси и нови коронавирус, који се најчешће шири путем заражених капљица и дуго живи на људској кожи. То је довело до тога да се у освит пандемије масовно, широм свијета, уз прање руку сапуном (као доброг начина да се шанса од заразе преполови) савјетује избјегавање руковања. Испоставило се да то није сасвим лако. Можда сте и сами приметили како одсуство руковања понекад представља прави изазов и чини сусрете са људима "несланим". Како бисте их осолили, у условима епидемије можете се окушати са алтернативним гестом, наклоном или каквом другом срдачном поруком. Изворно њушење у најмању је руку незахвално.

(naukakrozprice.rs)