- Република Српска има право да поново тражи да има свој грб, као једно од најважнијих знамења, а такву иницијативу у Народну скупштину треба упутити када буде постојала потпуна сигурност да ће бити прихваћена и спроведена.

Изјавио је то за Глас Српске предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске Рајко Кузмановић, који је 2008. године, када је Српска одлуком суда остала без грба, био предсједник Републике.

Већ дуже вријеме трају расправе и спорови о знамењима Српске, а Кузмановић подвлачи да су химна, грб и застава симболи који представљају идентитет територијалне и управне јединице државе или државотворне јединице - федералних јединица и ентитета.

- То је осјетљиво питање и зато су ријетки спорови у свијету или их готово нема о томе. Како је БиХ држава изненађења, нестабилна и стјециште противрјечних и противуставних рјешења, дешава се да буду покренути поступци пред Уставним судом БиХ да се оспоре сва три знамења. Тај суд, као очигледно пристрастан и увелико политички, оспорио је знамења Републике, осим заставе. Скупштина је усвојила нову химну и амблем, који има улогу грба. Тај чин доношења нових обиљежја не значи да је то трајно рјешење, већ да је чин поштовања владавине права и уставне одредбе да се одлуке уставних судова не коментаришу, већ да се извршавају - истакао је Кузмановић, који је доктор правних наука и бивши судија Уставног суда Републике Српске.

Коментаришући најаву из Уједињене Српске да ће покренути иницијативу да Српска након 11 година поново добије грб, каже да је то легално.

- Друго је питање да ли су политички и општи друштвени услови погодни за такву иницијативу. Ову и сличне осјетљиве иницијативе треба званично упутити Скупштини када постоји потпуна сигурност да ће бити прихваћена и спроведена. Знамо из искуства да су овакве и сличне иницијативе оспорене по принципу “заштите виталног интереса”. Зато би било добро да иницијатива буде, за сада, политичког карактера, а да се упути у Народну скупштину нешто касније - оцијенио је Кузмановић.

За сваку државу или државотворну јединицу каква је Српска, каже, од велике је важности да има сва три знамења, а посебно грб, јер у грбу треба да буде на симболичан начин означена историја и традиција народа.

- Истина је да је постојећи амблем увелико прихваћен као грб, па због тога није хитно да се покреће поступак за нови, односно да се врати стари, са вјероватно неким новим елементима. Зато би требало, највјероватније, рјешавати питање знамења у пакету уставних промјена, гдје је и питање смртне казне - рекао је Кузмановић.

Присјетио се да је, у вријеме када је оспораван грб Српске, осуђивана зла намјера подносилаца поступка, али и пристрасност става Уставног суда, те дволичност међународне заједнице у доношењу неправне одлуке.

- Никада нико није прихватао да је то трајна и коначна одлука, већ да је то привремено рјешење и да треба сачекати повољан тренутак да се поново врати грб, а дотле користити ова постојећа. Српска има право да покрене овај и овакав поступак, с тим да се унесе у нови захтјев о грбу било какав нови елемент, макар био у декоративном, а не суштинском дијелу грба. У том случају не важи правни принцип “не поново одлучивати о истој ствари”, па се може покренути поступак. Битно је истаћи да у овом случају не важи принцип застарјелости, па се нови поступак може покренути у сваком тренутку - рекао је Кузмановић.

Одлучује народ

Рајко Кузмановић је, на питање какав би грб требало да има Република Српска, односно да ли би поново требало предлагати виђена рјешења или тражити ново, истакао да треба да има онакав какав подржавају грађани и за који имају осјећај да је њихов.

- То значи да није битно да ли је то Немањића грб, грб Краљевине СХС, садашњи актуелни амблем који има функцију грба или неки од наведених са мањим или већим измјенама хералдичких елемената. О грбу и другим знамењима одлучује народ - закључио је Кузмановић.

Глас Српске