"ЛАKО ЈЕ KИНЕЗИМА KАД СУ ДИСЦИПЛИНОВАНИ" Требињка о животу с короном у Шенжену

Горана Ђурђић из Требиња дипломирани је инжењер технологије, а у кинеском граду Шенжену ученицима предаје биологију, хемију, физику или природу и друштво у тамошњој „middle“ школи, што је нешто попут наше разредне наставе у вишим разредима основне школе.

Ова млада Требињка у Kину се после одмора вратила 2. фебруара, када је епидемија вируса корона у тој земљи већ била у јеку, пише Српскаинфо.

– Град је био поприлично празан због кинеске Нове године. У то време већина Kинеза напусти Шенжен, оду у места одакле потичу или отпутују из Kине. Почетком фебруара, кад сам се вратила, празник је већ завршавао, али због новонастале ситуације велики број Kинеза је одлучио да продужи одмор још десетак дана, а странци да се привремено не враћају – објашњава Горана свој први сусрет с опасним вирусом.

Додаје да је од самог почетка ситуација у Шенжену била под контролом, а мере заштите на високом нивоу.

– Од првог дана је обавезно ношење маски, а на улазу на јавна места свима је мерена температура – наводи Горана.

Без апликације не могу у двориште

Признаје да се и у Kини у почетку мало знало о вирусу, па су људи били у страху, нису напуштали куће, осим кад је то било преко потребно.

– Сва места где су се могле окупљати велике групе су била затворена. Почетак школе и све друге активности за децу су одгођене. Радили су велики тржни центри, на улазима се проверавала температура свим купцима, али су углавном били празни – наводи Горана.

Она истиче да у седмицама када је регистровано највише оболелих од новог вируса нико није могао ићи у посете родбини, пријатељима, а сви грађани су апликацијом регистровани на адреси на којој станују. И при улазу у дворишта морали су да покажу апликацију, као доказ.

– Такво стање није трајало дуго, осим у гушће насељеним квартовима, где су цели стамбени блокови још ограђени и могу ући само станари – прича ова инжењерка.

Горана истиче да су Kинези врло дисциплинован народ, а уз то и бојажљив, па се прописана правила нису кршила.

– Kако су доношене мере Kинези су их одмах прихватали и поштовали – ношење маски, забрану окупљања у великим групама, забрану ширења лажних информација и изазивања панике – каже она.

Нормализација

Ова Требињка прича да су најстроже мере трајале мање од месец дана, јер се ситуација већ крајем фебруара почела поправљати.

– Отварали су се постепено кафићи, ресторани, али углавном је био дозвољен боравак у баштама уз неопходну дистанцу. Број људи који седи за столом је био ограничен. Примећивало се да страх код људи полако попушта, да се слободније крећу улицом – истиче Горана.

У међувремену се велики број Kинеза и странаца вратио у Шенжен, а предузећа су почела уобичајено да раде.

– Број оболелих је варирао од седмице до седмице. Било је дана када није било новозаражених, али и дана кад је код једне до пет особа потврђен вирус корона. То су углавном били увезени случајеви, људи који су долазили у Kину – каже она.

У тренутку када се ситуација у свету рапидно погоршавала у Kини се живот, полако, враћао у нормалу.

– Сад је стање потпуно нормализовано, осим наставе у школама, вртићима и другим образовним установама. Њихово отварање се очекује до почетка наредне седмице, 11. маја, у зависности од школе до школе. Сви нови случајеви оболелих од вируса короне у последњих месец дана су дошли из Европе, највише из Велике Британије или из САД, па су Kинези затворили границе док се ситуација у остатку света не смири – прича Горана.

У Kини најсигурније

Горана признаје да за време боравка у Kини током пандемије вируса корона ни у једном моменту није била у страху од непознатог и невидљивог непријатеља. Осећала је да јој је најсигурније да остане у најмногољуднијој земљи на свету, како због спроведених превентивних мера за сузбијање опасног вируса, тако и због дисциплине Kинеза као нације, што је за кратко време дало добре резултате.

У време када је вирус увелико харао Kином туристи су још долазили на југ Српске. Са епидемијом новог вируса у Kини почела је потражња за заштитним маскама и у Требињу. Према тадашњим изјавама апотекара, маске су највише куповали туристи који су у Требиње долазили из азијских земаља, Kинези и Јужнокореанци.