Нова болница у Требињу биће завршена до краја ове године и сви радови теку планираном динамиком. Ово је историјски пројекат не само за Требиње, Херцеговину и већ за читаву РС, објекат који ће бити на понос читаве РС.
Ово је за Радио Требиње изјавио Недељко Ламбета, директор Болнице Требиње.
На новом здравственом објекту, за који ће Влада РС укупно уложити више од 128 милиона КМ, у насељу Придворци дневно је ангажовано и до 150 људи, а уз главног извођача, “Херц градњу”, радове изводе и бројни подизвођачи.
“Електроинсталације су, захваљујући напорима радника “Електро-Херцеговине” завршене прије мјесец дана, обезбијеђена је и трафо-станица, завршени су радови на водоснабдијевању, а у наредних пар дана очекује се и прикључак на канализациону мрежу. Ради се околно уређење, планирано је и асфалтирање с јужне стране објекта. Почело је инсталирање опреме у операционе сале, све иде својом динамиком. Очекујемо да до краја јуна буду завршени сви грађевински радови, јул, август и септембар је планиран за инсталисање остале опреме, потом слиједи технички пријем и потребне дозволе, како би до краја године све било спремно за пресељење” појашњава он.
До отварања нове болнице, истиче, биће обезбијеђен потребан медицински кадар. По новој систематизацији, која се проводи у сарадњи са ресорним министарством, оптималан број потребних љекара је 110.
"Што се тиче кадра, имамо довољно љекара, можемо преселити за 15 дана. Прије четири године је у болници је било 48 љекара, а сада имамо 95 специјалиста и специјализаната, који су стално запослени, уз двадесетак спољних сарадника који долазе из Фоче, Бањалуке, Београда, Беча. У току су конкурси за специјализације и средњи медицински кадар, до првог августа очекујемо да ћемо имати 100 запослених. У наредном периоду доћи ће још љекара, међу којима је и брачни пар Свилар из Њемачке, психијатар и педијатар, који су одлучили да живе у Требињу, са двоје дјеце", рекао је Ламбета.
Бенефити нове здравствене установе биће вишеструки, како за пацијенте, тако и за све запослене.
“Сва одјељења која сада имамо, биће и у новој болници, враћамо и физикално одјељење, које је укинуто 2018. године, уз 223 кревета за хоспитализацију, са пријемном, дневном болницом и ургентним блоком, имаћемо укупно 281 кревет. Изузетно је важно што ћемо имати и ангио салу, јер око 270 пацијената годишње упућујемо на коронографију, уградњу стентова и слично у Фочу, Бијељину или Бањалуку, то ће се убудуће радити у нашој болници. Ријешиће се и дијагностика, грађани Требиња и Херцеговине неће више морати ићи у Никшић или Мостар јер ће код нас имати најсавременију магнетну резонанцу и дијагностику, а поред осталог, биће и шест операционих сала умјесто садашње двије”, прецизира директор Болнице Требиње за емисију “Сриједом о свему”, изражавајући нарочиту захвалност предсједнику РС, Влади РС, Граду Требињу и академику Предрагу Пешку на подршци односно уложеном знању и искуству да будући објекат буде изграђен и опремљен на изузетном нивоу.
Упоредо са радовима на изградњи новог објекта, тече и неопходна едукација медицинских радника на УКЦ РС и Тиршовој болници у Београду, а поједини специјализанти били су на обуци и у Кини.
“Очекујемо да ће наши специјализанти и средњи медицински кадар од јесени почети са едукацијом и у АКХ болници у Бечу, једној од највећих болница у Европи. Планирано је и потписивање споразума о сарадњи, очекујемо да ће одређени број аустријских специјалиста радити у нашој новој болници”, наводи Ламбета.
Подсјећа да требињска Болница позитивно послује у задње четири године те да за 80 одсто одјељења нема листи чекања или се чека највише десетак дана.
“На хоспитализацији смо 2019. године имали око 6700 пацијената, прошле године око 12 700, а ове године циљ је 14 000. Око 70 000 пацијената годишње буде амбулантно збринуто, међу четири смо болнице у РС које у задњих пар година имају и финансијску константу”, подвлачи директор ове здравствене установе.
Oтварањем нове болнице у нашем граду, гдје, како истиче, запослење планирају и бројни матуранти Медицинске школе Требиње, биће омогућен и развој медицинског туризма.
Разговарала Влатка Мусић.
