Народна библиотека „Др Љубо Михић“ Љубиње у недјељу је била мјесто посебне емоције, сјећања и поштовања према прерано преминулом љубињском аутору Раду Ликићу. У препуној библиотеци одржана је промоција књига из његове тетралогије, чиме је његов књижевни рад још једном враћен међу људе којима је био најближи – његовим Херцеговцима.
Бројни посјетиоци, пријатељи, познаници, љубитељи писане ријечи и поштоваоци Ликићевог рада окупили су се да одају почаст човјеку који је својим писањем настојао да од заборава сачува људе, догађаје, обичаје и дух херцеговачког краја.
Вече је протекло у знаку сјећања на Рада Ликића, али и у знаку радости што његово дјело наставља да живи. Његове књиге представљене су као вриједан запис једног времена и простора, али прије свега као свједочанство о обичним људима и њиховим животним причама.
Ликић је у свом раду посебну пажњу посвећивао управо људима из љубињског краја и Херцеговине. Његова књига „Ђед који је чувао карпузу“, објављена у издању „Моја Херцеговина“, донијела је аутентичне и истините приче из живота малих људи љубињског краја и околине.Управо такав приступ писању учинио је Ликићеве записе драгоцјеним. Он није само биљежио догађаје – он је чувао од заборава начин живота, говор, карактере, анегдоте и сјећања једне Херцеговине која полако нестаје.
Посебну тежину промоцији дало је сазнање да аутор више није међу живима. Раде Ликић преминуо је изненада 2024. године, у својој педесетој години, остављајући иза себе дјело које је тек требало да буде настављено. Планирао је нове књиге и желио да се бави и животом херцеговачких досељеника у Сједињеним Америчким Државама током 19. и 20. вијека.Зато је недјељно вече у Љубињу било много више од класичне промоције књига. Био је то сусрет са успоменом на аутора, пријатеља и суграђанина, али и прилика да се његов књижевни траг сачува и пренесе новим генерацијама.
Препуна сала библиотеке „Др Љубо Михић“ најбоље је показала да Ликићеве приче имају своје читаоце и након његовог одласка. Његово име и његови записи остају дио културне баштине Љубиња и Херцеговине.
Народна библиотека „Др Љубо Михић“, која већ деценијама представља једно од важних мјеста културног живота Љубиња и у којој се организују промоције књига, књижевне вечери и други културни програми, и овом је приликом потврдила своју важну улогу у очувању писане ријечи и локалне културне баштине.
Раде Ликић је отишао прерано, али његове приче остају. Остају међу корицама његових књига, у сјећањима оних који су га познавали и, можда најважније, међу људима којима је посветио своје писање.
Недјељна промоција у Љубињу зато је била својеврсна порука да човјек не одлази потпуно док год иза њега остају ријечи које други читају, памте и преносе даље.
А Раде Ликић је иза себе оставио управо то – ријечи, приче и људе које је својим писањем отргао од заборава.
Фото: Радован Дангубић
