Хидроелектране на Требишњици ће од 1. јануара ове године општини Никшић ретроактивно почети исплаћивати хидракумулацијске накнаде за потопљено земљиште које је под Билећким језером и то на годишњем нивоу од 600.000 Eвра, што ће зависити од производње на низводним електранама. Са делегацијом из Црне Горе која је боравила у Требињу, између осталог, разговарали смо и о заједничким евентуалним новим објектима, попут ХЕ Бока, ХЕ Суторина, али и о хидропотенцијалу Бук – Бијела, рекао је, гостујући у програму Радио Требиња Лука Петровић, генерални директор Електропривреде Републике Српске.
„Први радни састанак је био на иницијативу министарке Ђедовић - Хандановић у Београду, прије два мјесеца и тада смо усгласили да ћемо континуирано држати комуникацију, а све у циљу унапређења односа и наравно изазова у енергетској области. Видљиво је да су били огромни скокови цијена електричне енергије, видљиво је да су многе компаније зауставиле производњу, видљиво је да је декарбонизација и гашење термоелектрана по цијелој Европи. Видљиво је да огромна изградња обновљивих извора елекричне енергије попут соларне, вјетроелектране итд... И свакако да то изазива да је потребно вршити честу комуникацију и наравно да у тој комуникацији има и проблематичних тачака и ми смо свакако са Сашом Mујовићем, министром енергетике у Влади Црне Горе отворили све теме и наравно да смо рекли да се треба наставити она комуникација која је била од 1965-1994. године. Свима је јасно да је бивша Југославија још 1954. године направила водопривредну основу на основу које ће се искористити ријека Требишњица и систем Горњих хоризоната, односно хидросистем Требишњице, који је замишљен да се ради у двије етапе и двије фазе“, подсјетио је Петровић.
Он је нагласио да због познатих лоших односа и већ седамдесетих година се покренула иницијатива за изградњу ХЕ Чапљина и стари Требињци знају да је цијели град био тада раскопан.
„Зато што су екипе наших људи који су тада владали овде и што да не поменем Милорада Прибишића, Рада Руњевца, који је данас жив са нама у Требињу, Дина Ћатовића и остале који су се ангажовали да се уради канализациони систем кроз изградњу бетонског канала дужине 62 километра, до горњег комензационог базена Свитава и самим тим довођења воде у ПХ Чапљина у Чапљини и наравно да је то допринијело нарушавању односа између тадашњех ХЕП-а и ХЕТ-а и то је свакакао припадало систему Доњих Хоризоната. Горњи Хоризонти су нешто што је изнад коте, то су ХЕ Билећа, ХЕ Дабар, ХЕ Невесење, са могућим неким другим енергетским објектима, то је друга етапа и у двије фазе, рекао је Лука Петровић, генерални директор Електропривреде Републике Српске.
Морам да кажем, наглашава Петровић, општина Никшић, али и Црна Гора није финасијски учествовала у изградњи овог система, али да се и тада у бившој СФРЈ нашао начин да се помогне локалним заједницама кроз накнаде за потопљено земљиште. Те границе су касније измјеном политичких система, успостављањем државних граница односно републичке границе између Црне Горе, Хрватске и БиХ, данас већ државне границе.
„Наравно да су се промијениле околности и наравно да сада постоје, такозване, концесионе накнаде и ми смо, свакако спремни да плаћамо накнаду и за потопљено земљиште општине Никшић, као што се то радило до деведесет четврте године. И прије неколико година, да не кажем петнаестак година, биле су иницијативе, међутим, општина Никшић никад није хтјела да званично потпише споразум о реализацији плаћања тих накнада. Ово је сад један позитиван одзив Владе Црне Горе по питању проблематике надокнаде општини Никшић и видим да се и градоначелник Никшића Марко Ковачевић радује, наравно, приливу нових средстава од овог система. Да ли су то очекивања већа и наравно, али та очекивања се требају свести у реалне оквире. Ми смо сада, када имамо државну границу, морамо да планирамо неке пројекте и зато смо изњедрили зајденичко предузеће које ће се регистровати у Требињу. Влада Републике Српске, има већ годину дана, дала је сагласност за регистрацију те компаније у Требињу, а Влада Црне Горе, вјерујем, након овог јучерашњег састанка да ће то ускоро радити. И тиме ће се створити предуслови да та заједничка компанија добија концесије, било које врсте, и солар и вјетар и вода и да видимо који су то потенцијали који се могу искористити не само на териротији Требиња или, можда Никшића, већ и у цијелој БиХ или било гдје другдје, гдје се може доћи до неке концесије. Ми ћемо се више бавити будућношћу, а не прошлошћу и желимо да креирамо неке нове енергетске објекте који ће остварити приходе и једној и другој земљи и да грађани остају на овим просторима“, закључио је Лука Петровић.
