Mноги пројекти и програми реализовани посљедњих година значајно су допринијели квалитетнијем животу у нашем граду, сматра потпредсједник СНСД-а и предсједник Градског одбора ове странке у Требињу Лука Петровић.
Гостујући у програму Радио Требиња, Петровић је истакао да су напори ове Градске управе, али и континуирана подршка влада Републике Српске и Србије, учинили да је Требиње метеоритски напредовало у свим сферама - и да је данас непрепознатљиво у односу на неко претходно вријеме и у поређењу са неким другим локалним срединама.
Инвестиције у нову инфраструктуру, додао је он, само су један сегмент тог напретка. Као што је и актуелна изградња нове болнице, средствима Владе РС, само један од тих захтјевнијих инвестиционих подухвата који су покренути посљедњих година...
„Заборавили смо да смо 'претресли' и главну улицу којој се није могло ходати, средили градски парк, да смо направили један затворени базен. Видјећете колико ће воде протећи да неко други направи затворени базен. То је једна озбиљна инвестиција, не по новцу већ по техничким захтјевима - колико је то компликовано извести, више и немамо извођача на овим просторима. Онда смо покренули источну обилазницу, јер смо сматрали да овај град ће ускоро бити 'затрпан'. Видите данас гужви, у три сата већ имате гужве зато што сви хоће аутом да дођу испред зграде гдје раде, гдје оставља своје дијете. Наравно да иде и камионски транспорт и шлепери кроз наш град, да се то не би радило ми смо тада били визионари и рекли, идемо да изградимо једну обилазницу којом ћемо све измјестити, оне који транзитно иду и не желе да улазе у град. Зато се гради мост на ријеци Требишњици и зато ће у овом мјесецу, ако Бог да, у јуну ући извођач радова на пробијању трасе за источну обилазницу дужине 5,5 километара од Алексине међе до Бањеваца. И то ће трајати годину, двије дана, и имаћемо завршену прву фазу. Друга фаза је од Бањеваца до Подгливља, дуга је 3,3 километра и радиће се у неким наредним годинама. Сад нам је важно да завршимо овај дио, те да ширићемо град до источне обилазнице, да створимо и услове за озелењавање тих брда за бољи и угоднији живот у нашем граду“, истиче Петровић.
Подјећа да се интензивно радило и на инфраструктури сеоског подручја Требиња, у првом реду на изградњи и санацијама сеоских путева. Значајна средства инвестирана су у системе за наводњавање и програме подршке пољопривреди и руралном развоју.
„Знате да су системи завршени у Петровом пољу, у требињском пољу, зубачком платоу. Јесмо ли довели воду у Врпоље, сада на Моско, је ли доведена вода у Кремени До, је ли доведена вода у Пољице? И наравно да смо урадили и за Мркоњиће водоводни систем, за Дријењане, сада ћемо помоћи Драчеву а помагали смо и помоћемо додатно и Удружење 'Пиштет'. Створили смо боље и лакше услови за обраду земљишта и видљиво је да има помака. Прије седам или осам година и данас - разлика је да имамо преко 200 хектара гдје су људи узели земљу у закуп. То је до сада била драча, купина, то се није обрађивало. Сада се ипак обрађује. Имамо преко 300 произвођача који су укључени у Херцеговачку кућу. Тога није било прије седам година. То сада у ових 7 година је израсло 300 породица које могу свој производ да продају. Свака породица која има за продају нешто од хране и пића и љековитог биља, пчелињих производа може то данас да прода и наплати и да има сигуран приход. Морам да кажем да нисмо одустали ни од других програма подршке - помоћ породици, дјеци која су на селу и иду тамо у школу. Тога такође није било. Мислим да је важно и што подржавамо обнову објеката на селима, у којима би људи могли да привређују нешто. Нама је важно да људи желе нешто додатно да обрађују. Много је примједби нама у власти - зашто је дио Поповог поља још необрађен. Морам да кажем да су тамо врло компликовани имовински односи. Нема ни закона о укрупњавању земљишта - али нема ни мотива, нисмо довољно мотивисали људе да обрађују ту земљу. На неки начин дошло је до значајног раслојавања у овоме друштву и у нашем систему, гдје има неких којима и не треба да обрађују земљу, а гдје неки опет и обрађују и живе само од тога. Мислим да не треба гледати ни на кога - треба човјек да гледа на своју породицу, да искористи све ове програме које пружа Град Требиње“, истакао је Петровић.
Претходних година, напомиње он, није изостала ни подршка различитим социјалним групама и удружењима од значаја а која су требала помоћ Градске управе.
„Помогнута је вантјелесна оплодња, врло значајно. Одушевљен сам да имамо преко 210 дјеце у Херцеговини и њих 128 из Требиња које је рођено захваљујући напорима удружења које води Снежана Мисита и њене пријатељице - и свака им част на том волонтерском раду. Успјеле су да разбију једну табу тему и да данас људи слободно иду на вантјелесну оплодњу. Изградили смо и нови објекат за дјецу са посебним потребама. Ево, сада нам се јавио и господин Галеб који жели да донира новац за изградњу објекта Центра за социјални рад, да буде у једној цјелини. Негдје у бившој касарни ће бити локација а то је милионска инвестиција, односно донација његова нашем граду и свакако да ће то створити неке нове услове рада и за запослене раднике, али и за кориснике Центра за социјални рад. Ја морам да кажем да у области социјалне заштите онолико колико даје Република - даје и град. Примјера ради, ако Република даје око милион и осамсто хиљада марака за социјална давања, толико даје и град. Међутим, наш град се опредијелио да даје такозвана проширена права, што је својевремено још увела др Мира Ћук. И ми смо једна од ријетких заједница која дајемо и неке друге програме подршке људима у стању социјалне потребе, који се не дају у другим локалним заједницама. Ја мислим да смо напредовали да одржавамо и субвенцију превоза у нашем граду, да је и то важно за оне људе који користе градски превоз“, истиче Петровић.
Озбиљни напори, наставља Петровић, улагани су и на пољу развоја културе и спорта.
„А да се није радило - не би данас било тридесетак озбиљних културних манифестација у граду, док је некад био случај да смо имали свега два или три догађаја из културе. Имамо садржаја у Културном центру као никада до сада. Мислим да се на пољу културе много одрадило. А радили смо све да културу дигнемо на највећи могући ниво. На томе како функционише и Културни центар и Музеј Херцеговине и Народна библиотека, сигуран сам да нам завиде и много веће локалне заједнице у БИХ. Спорт је некада финансиран са 400.000 КМ, а данас се улаже преко 3 милиона КМ. Ту наравно мислим и на изградњу спортских објеката као што је атлетска стаза, као што су рефлектори на стадиону, као што је стадион са вјештачком травом. Али наравно и на директну подршку спортским колективима - преко два и по милиона сваке године. Разумије се да људи добијају плате и стручни штаб и спортисти, и они то најбоље знају - да ли је икад било овако редовно, прије рецимо седам, десет или двадесет година. Данас нисмо понижени са примањима која нису примјерена за овај ниво за који се такмичимо. Имамо и озбиљне резултате, имамо и дјецу у спорту, а не негдје другдје. Ја вјерујем - да се није радило, не бисмо данас имали 2.400 дјеце у спорту“, истакао је Петровић.
Град Требиње је, напомиње Петровић, у ових седам година практично је удуплао свој буџет, па се морало водити рачуна да ово повећање прати и раст стандарда запослених. Плате су се посљедње четири године у Градској управи повећале преко 40 процената.
„То можда није довољно, али је добро да се држи динамика, да се жели држати задовољан радник у Градској управи. Све нам је више недостатка радне снаге. То је једна од важнијих тема и важнијих проблема које треба отворити. Побринули смо се и за студенте и за успјешне ђаке, обезбиједили стипендије из разних сектора, али опет мислим да се још нисмо довољно побринули за повратак те дјеце. Можда им нисмо отклонили све страхове или представили све могућности које овај град може да понуди нашој дјеци која се школују у Новом Саду, Источном Сарајеву, Бањалуци, Београду... Зато мислим да ће основни циљ бити да се у наредном периоду разговара са тим младим људима који се школују ван Требиња - да се враћају у наш град и да нам кажу, нама који ипак нешто одлучујемо ту и креирамо неку политику - шта би то требало урадити да би и они видјели своју будућност овдје“, закључио је Петровић.
