20250120220743_561946.jpg (212 KB)

- Тачно је да сам имала срећу радити и са Дебелим и са Нелетом и са читавим тимом ЕТМ продукције. То је засигурно једно од мојих најбољих искустава које сам досад имала. Вјерујте, од атмосфере на сету па све до њиховог приступа сваком од нас, без обзира да ли се ради о великим глумачким именима или о нама који смо још увијек "зелени" (смијех).

Рекла је ово за "Глас Српске" Милица Глоговац, београдска глумица, родом из Требиња, коментаришући искуство са снимања серије "Сложна браћа" у којој је имала запажену улогу у обје сезоне. Млада умјетница каже да је искуство рада са недавно преминулим српским редитељем Милорадом Милинковићем, обиљежило њену каријеру у овом периоду.

- Дебелог ћу памтити као човјека пред којим сам имала огромну трему. Иако сам то покушавала сакрити, међутим он је био такав човјек да је у сваком моменту био приступачан и опуштен, с невјероватним смислом за хумор. Шездесет година је и те како мало за оно што је тек могао и вјероватно планирао да уради - рекла је талентована глумица.

ГЛАС: Бавите педагошким радом у једној од најзначајнијих школа глуме у Србији, заправо ријеч је о "Драма студио" у којем предајете часове глуме како малишанима тако и одраслима. Поред Вас, ту су и ваше колеге, Наташа Нинковић, Срђан Тимотијевић, Петар Стругар, Нина Нешковић, Марко Васиљевић, шта је мотив за ову, слободно се може рећи, педагошку мисију??

ГЛОГОВАЦ: У школи глуме "Драма студио" радим као предавач глуме и дикције. Радим и са д‌јецом и са одраслима. Искрено, послије академије нисам размишљала о томе да се бавим и педагошким радом, али волим изазове и бјежање из зоне комфора, па сам се упустила и у то. Рад са д‌јецом захтијева много стрпљења, љубави, посвјећености и енергије, коју вам они дупло врате. За њих је глума прије свега игра, а не уче само они од других колега и од мене, учимо и ми од њих. Поготово о томе на који начин функционишу данашње генерације, како приступ разноразним интернет садржајима утиче на њихов развој. Трудимо се да их на квалитетан начин усмјеримо, да знају да одвоје добро од лошег, да их одвојимо од проблема који их окружују, да развијемо њихове потенцијале који ће им можда одредити животне путеве, без обзира да ли ће се бавити глумом или не. План и програм "Драма студија" је темељно развијање вјештина, у шта спадају глума, говор, покрет, плес, техника гласа, а самим тим се ради и на њиховом емотивном развоју и ослобађању. Невјероватно је са колико се вјере д‌јеца препуштају, колико знају бити маштовита и отворена, не стидећи се да покажу своје емоције, па ме подсјете да пробудим дијете у себи које ми "одрасли" често успавамо, јер побогу "морамо постати одрасли и озбиљни људи."

ГЛАС: Не заборавити на дијете које носимо сви у себи, али и на дјецу која треба да постану људи?

ГЛОГОВАЦ: Тачно. Привилегија је бити дио одрастања те самог сазријевања те д‌јеце, јер вјерујем да ће израсти у добре људе са развијеним критичким мишљењем. И са старијим полазницима је изазов радити, а у исто вријеме и задовољство, јер опет имам прилику да научим нешто ново на основу њихових искустава, посла којим се баве и заједничког рада на часовима. То су људи који су остварени и успјешни у својим професијама, породични, али опет спремни да истраже, да науче нешто ново што није блиско њиховој професији, да побјегну из зоне комфора, да се ослободе стега које нам површна мишљења и даље намећу, да буду квалитетна позоришна публика. Посебно ми је драго што и старији полазници и д‌јеца развијају и његују пријатељства која су настала у школи и надам се да ће дуго трајати.

ГЛАС : Направили сте велики број улога у позоришту. Међутим, морам Вас питати која Вам је најдража и због чега ?

ГЛОГОВАЦ : Ако морам да издвојим неку ролу, онда је то улога Надежде из представе "Породичне приче" по тексту Биљане Србљановић. Пар колега и ја смо дипломирали с том представом. Издвојила сам улогу у "Породичним причама" као важну, јер није била моја зона комфора, а захтијевала је доста посвећености, истраживања и копања по најдубљим емоцијама. Д‌јевојчица, која је преживјела трауму, изгубила моћ говора, препуштена улици, пристаје изигравати пса у нимало наивној породичној игри својој вршњака, само да би се уклопила у друштво. Узгред, морам да споменем да је то била побједничка представа првог међународног фестивала "ИНТЕФ", а на том фестивалу сам добила награду за најбољу женску улогу

ГЛАС: Телевизијска публика Вас највише памти по улози Вере у серији "Хотел Балкан". То је Ваша прва запажена и велика улога гдје сте дијелили кадар са некима од највећих глумаца из региона и сигурно је импоновало с обзиром на то да сте тада били на завршној години глуме у класи еминентног професора Велимира Бланића. Какво искуство носите из тог пројекта?

ГЛГОВАЦ: Што се тиче првог телевизијског искуства, сви утисци су позитивни. Нормално је да сам као тек свршени студент имала страх од тога да ли ћу се снаћи у улози која ми је повјерена. Ипак, временом је и тај страх нестао, а ентузијазам, позитивна атмосфера на сету, као и старије колеге с којима сам радила, такође су значајно допринијели томе.

ГЛАС : Како изгледа свијет Милице Глоговац мимо умјетничких задатака ?

ГЛОГОВАЦ  Као сав нормалан свијет. Проводим вријеме с пријатељима, истражујем неке друге области, много пратим спортска дешавања, читам, али највише слободног времена искористим да одем у Требиње код својих. Херцеговина је моја генетика и извор живота  одакле црпим енергију.

ГЛАС : Ако се не варамо, Ви сте стални члан једне од најпознатијих београдских позоришних трупа, ријеч је о "Шашавој дружини". Можете ли нам казати гдје се представе изводе односно на којим београдским сценама ?

ГЛОГОВАЦ: Да, стални сам члан д‌јечије позоришне трупе "Шашава дружина" у којој играм неколико представа, а представе се углавном изводе на популарним сценама у Београду, а то су сцене "Академије 28 "и "Театар на брду".

ГЛАС : Када бисте се поново родили да ли бисте се бавили глумом?

ГЛОГОВАЦ: Бих! Без размишљања!

Фрида

ГЛАС: Незахвално је планирати код нас било шта, али вјероватно имате неки оквирни распоред за годину пред нама?

ГЛОГОВАЦ: Што се тиче даљих планова, први на реду је обнављање монодраме о животу и раду Фриде Кало, за мене једне од највеличанственијих, али и најкомплекснијих женских умјетничких фигура. Прича о жени која је без обзира на тјелесни недостатак, на сав бол кроз који је прошла, на унутрашњу борбу са тим болом, оставила у аманет своја дјела јер све што је доживјела преносила је на платно.