.JPG)
У касним ноћним сатима, уочи затварања “Фестивала фестивала", док је засједао стручни жири, изведена је монодрама „Кад боли, а ти свирај“, аутора Данијеле Поповић, српско-америчке пијанисткиње, режисерке и глумице, а у режији Алексеја Бурагe.
У питању је комад који је премијеру у Србији имао на “Фестивалу монодраме и пантомиме” у Земуну, у новембру 2024. године, а ријеч је о споју глуме и музике, у којој је, како је казала Поповићева „свака свакој језгро“, гдје музика инспирише глуму, а глума инспирише музику и тако се преплићу.
„Мало има и аутобиографских ствари, мада, у ствари, то није моја биографија, али је врло инспиративна зато што прича једну причу о идеји да је у реду бити слободан и сам, и уживати у свом животу, и налазити ствари које вас испуњавају, као, на пример, у овом случају што је музика. Мислим да можемо тако лijепо кроз живот, јер је пуно људи затрпано лошим односима, лошим пословима, лошим обичајима, из којих тешко излазе, а ја бих вољела да инспиришем публику да пронађе снагу да изађе из лоших ситуација и да пронађе неку срећу за себе“, навела је Поповићева након извођења представе.
Питали смо је да ли због тих ситуација изналажења излаза из лоших послова, окружења, ситуација, одлази у Америку или се зато враћа у Београд?
„Исто као и глума и музика - ја сам у Америци исто што сам и у Србији, исто што сам и овдје у Требињу. Носим себе са собом и ако имам срећу у свом срцу - онда сам срећна било гдје да јесам, а покушавам да будем што више са људима које волим и који ме испуњавају, без обзира гдјје су“, одговорила је она.
Напомиње да ју је и требињска публика опчинила и да је испуњава том љубављу.
„Требињска публика је фантастична. Ово ми је осма година да сам овде. Толико воле театар, толико воле да се заиста искрено удубе у представу и да је искрено доживе. Њихови коментари, коментари публике за свих ових осам година, често ме насмију до суза, неки пут више и од саме представе, а то раде тако искрено. Та искреност је толико племенита и лијепа. Обожавам требињску публику и обожавам Требиње“, истакла је ова занимљива умјетница на крају.
