У оквиру тродневне научне конференције "Историја и култура - између личности, догађаја и процеса", данас се одржава научни скуп, за који је, према ријечима Петра Милошевића, историчара из „Задужбине Кнез Мирослав Хумски“, организатора конференције, пријављено 20 реферата научника из Републике Српске, Србије и Црне Горе.
„Међу радовима који су изложени на данашњем научном скупу је и мој рад о свештеничкој породици Даниловић са Зубаца, са посебним освртом на свештеника Сава С Даниловића. Он је посљедњи изданак те свештеничке зубачке породице, чија судбина је веома интересантна“, рекао је Милошевић.
Предраг Лозо, историчар из Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, истакао је значај ове конференције, наводећи да обухвата низ различитих периода које се изучавају из различитих области, лингвистике, књижевности, политикологије до савремене националне историје.
„Ја сам неко ко се бави савременом националном историјом и сматрам да је веома битно што се на овим конференцијама и зборницима радова који проистичу из њих налазе и радови из области историје Републике Српске. То је наша савремена национална историја која се, између осталог, бави садашњошћу тиме што разумијемо идентитет и процесе који су довели до настанка Републике Српске“, навео је Лозо и изразио наду да ће рад оваквих конференција произвести значајне резултате за будућност.
Зоран Чворовић, правни историчар и професор на Правном факултету у Крагујевцу, на конференцији је представио рад посвећен теми поријекла федералистичке идеје и самог федералног уређења друге Југославије.
Он каже да се, иако сви знамо да је одлука о оснивању друге Југославије донијета на другом засједању АВНОЈ-а, нажалост није истраживала веза између комунистичке идеје федерације и неких ранијих пројеката федерализма.
„Идеја је преузета из уставних нацрта хрватских политичких странака из међуратног периода у којој Хрвати предлажу подјелу државе на шест федералних јединица. Једина разлика, у односу на комунистички програм, је у томе што је, по хрватској идеји, Македонија са старом Србијом остајала у Србији, а као шеста федерална јединица је планирана Војводина. Код Хрвата је ова идеја заправо потекла из модела федерализације Аустроугарске са седам федералних јединица, коју је преузео Стјепан Радић, а потом, од међутарне хрватске интелигенције, комунисти, са циљем разбијања јединства српских земаља“, истакао је Чворовић.
Владимр Димитријевић, доктор књижевно-истроријских наука и професор у Гимназији у Чачку говорио је о раду „Владика Николај Велимировић о Јовану Дучићу“.
Он је у свом раду навео да је говор, који је владика Николај одржао приликом преноса земних остатака Јована Дучића из Герија у Либертвил, један од његових најбољих.
„У том говору, владика је нагласио еволутивни пут Јована Дучића, од његових првих стихова, који су били својеврсни ларпулартизам, односно стремљење ка остварењу чисте умјетности љепоте античко-римског и грчког обрасца, па све до хришћанства и оне дубине на којој се човјек налази када се суочи са посљедњим метафизичким истинама. А у том тексту се налази и низ анедокталних прича о сусретима са Јованом Дучићем“, каже Димитријевић.
Научни скуп је отворио Дражен Бошковић, замјеник градоначелника Требиња, који је истакао значај ове конференције те рекао да се Град Требиње радо одазива оваквим догађајима и у складу са могућностима даје подршку.
„Сваке године је све више учесника, а оно што је битно за ову конференцију је да долазе научни радници из цијелог региона и да се размјењују научне теме. Такође, веома је значајно да важан број институција и појединаца из Требиња и Херцеговине учествује на овим конференцијама, да размјењује информације са својим колегама и да се његује културно-историјска грађа која ће бити сигурно непроцјењива за будућа покољења“, рекао је Бошковић.
На конференцији, поред осталих, учествују и проф. др Боривоје Милошевић са Филозофског факултета Бања Лука, проф. др Милорад Вукановић из Дубровника, Весна Бајић из „Матице српске“ из Новог Сада као и бројни историчари из Републике Српске, Србије и Црне Горе, а одржава се у Граду сунца.
Према програму, синоћ су промовисана два зборника са претходних конференција, а сутра, завршног дана, предвиђено је сумирање утисака и дружење учесника.
Научну конференцију је организовала Задужбина „Кнез Мирослав Хумски“ из Требиња уз помоћ Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица из Бања Луке и Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву.
