На  велики хришћански празник Видовдан, посјетили смо Невесиње. Боравили  смо у Кифином селу, у цркви свете Тројице, некада једине богомоље у невесињском крају. Мјесто молитве, вјере и наде за невесињски народ.  Иако је храм био подигнут у част Светог Николаја Чудотворца, због зимских прилика и тешких услова у току зиме, тадашњи митрополит је дао благослов да храм слави свету Тројицу или педесетницу. Ово нам је објаснио парох невесињски Драго Зубац који нас је и дочекао љубазно у овом селу.

Свештеник Зубац не зна када је првобитни храм подигнут, али је његово обнављање било 1810. године.

„Обнављање је трајало око шест година. Послије тога је било и још неколико мањих обнављања. Народ је увијек бринуо о овом храму, иако је мален. Веома је пријатан и фрескописан је. Свештеник Стеван Ковачевић и сликар из Србије Богољуб Арсенијевић су фрескописали храм.“, прича отац Зубац.

Храм се налази у гробљу, а на споменицима су исписана имена која су за невесињски али и за цијели српски народ од великог значаја.

„Овдје су исписана имена људи који су у скоро свим ратовима дали своје животе за српски народ и ову земљу. Испред цркве је старо гробље и ту су стари крстови. Има доста свештеника који су служили овдје. У стотињак посљедњих година било је много свештеника. Традиционално су завшавали школе и постајали свештеници. Било је ту неколико породица па су и генерацијски постајали свештеници као и у многим другим мјестима.“, додаје он.

И поред неколико цркава које постоје Невесињу, народ и општине и пет , шест околних села , најрадије недјељама долази у баш храм свете Тројице у Кифином селу.

„Око стотину људи сваке године дође на свету литургију. Веома је добра заједница. Људи су веома активни, труде се, уче и моле. Ја сам парох и на Зовом долу, у цркви Свих светих али могу истаћи да људи ипак више долазе овдје, јер имају и навику али васпитавани су на литургијама уз свештеника генерацијски.“

Зубац истиче да су људи у Кифином селу веома повезани, функционишу као један и то је на велику корист.

„Дођу, испричају своје проблеме, понуде помоћ за све што треба, воле да разговарају. Сви су веома отворени. То је данас много битно , да нисмо отуђени него да живимо мирно и радосно. Још смо у посту, па бих за крај и поручио свим људима да се радују, да буду смирени, весели и да славе живот. Томе нас пост највише и учи али и када се пост заврши, то треба да буде наша навика.“, закључио је он.

Сунчица Пешић

Видео: Зоран Бегенишић