ТРЕБИЊЕ │ Хришћански идеал једнакости и солидарности мора остати стуб етике у црквеним заједницама, али није могућ у економији, која као предуслов функционисања и развоја захтјева неједнакост, могло се између осталог чути на посљедњој сесији „Економија и морал“ Трећег годишњег скупа „Теологија у јавној сфери“, у организацији Епархије захумско-херцеговачке и приморске.
Проф. др Даница Поповић сматра да је неједнакост именантна људској природи, као потреба да се буде бољи, другачији и успјешнији од других, те да „нико не јури за богатством да би га послије подијелио сиромасима“.
„Економија то мора да дозволи, ако то покаша да спречи – људи ће потражити неку другу средину. Зато Новак Ђоковић није држављанин Србије него Монака. Задатак и Србије и Српске је да направе такве законе и институције који би дозволили да сви ми можемо бити сутра двадесет пута богатији него данас“, истиче Поповићева.
Она каже да човјек може бити богат а уједно и високо моралан. „Рецимо, Бил Гејтс је најбогатији човјек на свијету а велики је донатор за дјецу Африке“.
Иако прихвата реалност друштвене неједнакости, црква увијек мора остати заједница солидарности богатих са сиромашнима, истакао је на сесији доц. др Владислав Топаловић.
С друге стране, Топаловић одбације као предрасуду свако повезивање православне етике са неразвијеношћу православних земаља, јер су, како је истакао, „узроци економског сиромаштва ових друштава много комплекснији, а прије свега су условљени географским околностима и немају везе са религијском етиком“.
Проф. др Данијел Цвјетићанин нагласио је да идеје и етику либерализма треба разликовати од неолибералних мантри, које нам се сервирају из Брисела и Вашингтона, јер оне прије свега промовишу колонијално право јачега, а не здраву компетицију.
Он је изразио и страховање „да би Вол Стрит вођен економских интересима био спреман да изазове и трећи свјетски рат“, како би потврдио своје колонијално право доминације над сиромашнијим дијелом свијета.
Владика Григорије: Једино је Америка земља слободе
Затварајући овогодишњи скуп „Теологија у јавној сфери“ епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије изнио је и своје размишљање о Америци, за које је рекао да ће вјероватно збунити и изненадити присутне, али да га упркос ризицима као храбар човјек неће прећутати.
Он је навео да су се на сесијама често чула промишљања која су подстицала „наш страх од Американаца“, али да му је лично остало нејасно - зашто, ако је тако, сви воле да живе у Америци.
„Још увијек једино у Америци има слободе, можеш да идеш гдје хоћеш, да радиш шта хоћеш, можеш да будеш добар и лош, а оно што је најважније - можеш да напредујеш ако си паметан“, рекао је владика Григорије.
Он је истакао да је управо највећа туга што код нас млади људи немају простора да афирмишу и развију своје таленте, а што није само питање економије, већ је повезано и са теологијом и порукама Светог писма - да је послање и обавеза човјекова да умножава Божије дарове.
„Бојим се да је врло опасно вријеме и простор у којем није дозвољено умножавати таленте. Зато сам ја на тој страни иако сам свјестан свих овдје помињаних недостатака“, истакао је владика Григорије.
Захваљујући свим учесницима и посјетиоцима скупа, који су својим дијалогом, ставовима и размишљањима о актуелним темама допринијели да симпозијум буде успјешан, он је изразио задовољство што је у претходна три дана Културни центар посјетило више од 2.500 гостију.
„Ово наше окупљање је било у сврху образовања и проширивања нашег знања и свијести о времену и свијету у коме живимо и са јединим циљем - да наши умови, срца и наше биће буде богатије, а самим тим и пространије за добро, за другога и за нас саме“, рекао је епископ захумско херцеговачки и приморски.
Р.С.
