Милиони људи свакодневно ризикују своје здравље неисправним начином кувања риже, посебно ако се та намирница често налази на њиховом столу, упозоравају научници.

riza.jpg (57 KB)

Недавно истраживање показало је како честа метода кувања риже - у здјели кључале воде док она не испари, излаже оне који је једу траговима отровног арсена.

Он контаминира рижу током узгоја, а резултат је индустријских токсина и пестицида.

Арсен, па чак и у траговима, повезује се с повећаним ризиком од срчаних болести, дијабетеса и рака, као и проблема у развоју те је најопаснији за дјецу, упозорава Андy Мехарг, професор биолошких наука на Универзитету Белфаст.

Он је тестирао различите начине кувања риже како би открио који је међу њима најздравији.

У првој методи ставио је једну шољицу риже и двије шољице воде те је вода испарила током кувања - како се рижа најчешће кува. Открио је да је том методом у рижи остало највише арсена.

У другој методи ставио је једну шољицу риже и пет шољица воде те избацио вишак воде, а ниво арсена се преполовио.

У трећој методи рижа се кувала тако да се намакала преко ноћи, ујутро испрала све док вода није била чиста те потом скувала - чиме се удио токсина смањио за 80 посто. 

Истраживања на европском тржишту откривају како чак 58 посто производа с рижом садржи висок ниво арсена, па се препоручује да рижу увијек претходно натопите и исперете да се смањи вјероватноћа штетних посљедица на здравље.

Рижа - здрава или не?

Житарица из тропских и суптропских предјела Африке и Азије већ је годинама у средишту полемика - док је половини човјечанства основна храна, други је проглашавају "прехрамбеном преваром" јер је пуна угљикохидрата те придоноси дебљању. Али шта је права истина?

Наиме, све се своди на то који тип риже једете, објашњавају нутриционисти. Бијела рижа се сматра "нутритивно лошом", јер се добија скидањем овојнице зрна, због чега је њена храњива вриједност мања. У процесу мљевења се уклањају мекиње и клице, што јој одузима витамин Б, жељезо и влакна. Иако се накнадно обогаћује жељезом и Б витамином, влакна се у њу нажалост не могу вратити. Смеђа рижа је иста ствар као и бијела, али она је ипак "цјелозрната житарица", јер је њој уклоњена само вањска нејестива опна те је бољи избор влакна, витамина Е и антиоксиданса.

Смеђа рижа

Тако се у једној шољици куване смеђе риже налази око 3,5 грама влакна, а иста количина бијеле риже садржи мање од један грам. Осим тога, студије показују да дио рижиног зрна познат као субалеуронски слој може пружати заштиту од високог крвног притиска и атеросклерозе, а он се налази само у смеђој рижи. Такође, доказано је како мијењањем бијеле за смеђу рижу људи смањују ризик од добијања дијабетеса типа 2.

Ипак, једну ствар треба имати на уму - већина људи мисли како је смеђа рижа синоним за цјелозрнату, али технички цијела зрна риже могу бити различитих боја, зависно од сорте житарице.

А шта је са дивљом рижом?

Она је житарица која расте на води те има нешто више протеина од смеђе риже, а студије показују како има најбољи учинак на снижавање нивоа холестерола. Иако су смеђа и дивља рижа свакако бољи одабир од бијеле, нутриционисти упозоравају како је боље не куповати њихове мјешавине, јер најчешће садрже висок ниво соли. 

Према димензијама, рижа се обично дијели у три групе, а величина зрна нема утицаја на нутритивну вриједност:

Рижа дугог зрна - три до пет пута је дужа него шира. Због амилозе у зрну, при кувању се не сљепљује и ствара растреситу структуру, па је погодна за салате и пржена јела с рижом.

Рижа средње дугог зрна - отприлике су двоструко дужа од своје ширине и садрже подједнаке количине амилозе и амилопектина. Након кувања, зрна су ипак склонија сљепљивању.

Рижа кратког зрна - има више амилопектина, па су зрна здепаста, округласта и љепљива. Таква рижа погодна је за рижота, суши и десерте на бази риже.