„Награда Жива 2025“ за Најбољи словенски музеј додијељена је вечерас на свечаној церемонији у Културном центру Требиње, Хрватском природнословном музеју.
Како је образложено, ова награда припала је овом музеју као признање за дугогодишње и континуиране напоре у истраживању и тумачењу природног насљеђа Хрватске.
Татјана Влаховић, из Хрватског природнословног музеја је истакла да је је данас годину дана откако је овај музеј отворен те да су радили у веома тешким условима.
„Имали смо велике штете, пандемија, потрес,борили смо се за егзистенцију. Ово је заиста круна да смо у року од годину дана постали најбољи словенски музеј“, навела је она.
„Награда Жива 2025“ за Најбоље мјесто словенског насљеђа припала је Институту за заштиту споменика културе и музеј Охрид као признање за напоре у заштити и тумачењу огромног културног пејзажа око језера, који представља јединствен примјер интеракције између природе и људске активности.Овај Институт добитник је и посебне новчане награде коју додјељује Форум словенских култура.
Ове престижне награде представјају највише признање изврсноти у словенском насљеђу и музеологији.
Музеј Житомислић је, међу 32 овогодишња новинована музеја, добио Специјалну диплому за изузетност, као признање за изузетан приступ обнављању уништеног манастира, стварању ангажованог музеја и развоју одрживог дугорочног плана за будући развој.
Ирина Колак Мандић, директор Музеја Житомислић је истакла да им ова награда много значи.
„Ја захваљујем на овој награди у име игумана манастира Житомислић и нашег малог музејског тима. Ово је велика ствар за музеј који је настао 2019. године, а морамо да се сјетимо да је наш манастир отворен 2005. Године и да ове године славимо 20 година, тако да мислим да није могла боља ствар да се деси да обиљежимо овај значајан јубилеј. Ово је значајно за наш рад, за све наше људе који ту живе и којима је тај музеј и манастир средиште културног и друштвеног живота и надамо се да ће људи то да осјете још више након ове награде“, истакла је она.
Додијељено је и специјално признање за креативност Меморијалном музеју Сибир у Пољској, Специјално признање за одрживост Кући халубајскега звончара у Хрватској, Специјално признање за лидерство и ефикасност тима Завичајном музеју Пљевља, Специјално признање за пажњу према посјетиоцима и отвореност Музеју оружја у замку Лив. Специјално признање за приповиједање додијељено је Музеју Малих Карпата у Пезиноку док је посебна похвала додијељена Меморијалу холокауста Рома и Синта у Чешкој.
У име домаћина, на свечаности се обратио и Мирко Ћурић, градоначелник Требиња који је истакао да ово признање није само знак поштовања за рад музеја него симбол заједничког настојања да очувамо културно насљеђе свих словенских народа.
„Ови сусрети имају посебну снагу да подсјећају да музеји нису само мјеста гдје чувамо прошлост већ живи простори сусрета, дијалога, образовања и изградње идентитета. Богатом традицијом, природним љепотама и снажним регионалним везама, наш град представља аутентичан примјер мјеста у коме се прошлост не чува само институционлано већ она прожима свакодневну животну праксу и представља путоказ за будућност“, истакао је Ћурић.
Овом велико догађају присуствовао је министар просвјете и културе Републике Српске Боривоје Голубовић, представник министартва културе Србије Станко Благојевић, амбасадори, представници културних институција и музејски професионалци.
Овогодишња 11. манифестација „Награда Жива 2025“, која је по први пут организована у Републици Српској и БиХ, окупила је у Требињу преко 150 учесника и најпосјећенија је до сада.
Организатор ове престижне манифестације је Град Требиње и Форум словенских култура, у сарадњи са Музејом савремене умјетности Бањалука и Музејом Херцеговине Требиње као и Европском музејском академијом, а под покровитељством Кабинета предсједника Републике Српске и Министарства просвјете и културе РС.
