У Културном центру у Требињу вечерас је одржана посљедња сесија Међународног научног скупа „Свети Василије Острошки - 350 година од престављења“, у организацији Митрополије црногорско-приморске и епископија - будимљанско-никшићке и захумско-херцеговачке.
Истакнути научни радници из региона и православног свијета у част овог значајног јубилеја говорили су из различитих перспектива и научних дисципилна - о животу, значају и времену светог Василија, на седам тематских сесија, које су у протекла два дана организоване у манастиру Острог, Никшићу и Требињу.
Члан научног одбора скупа академик САНУ Јован Делић казао је да је сабрање научних радника уочи празника светог Василија, за који је укупно пријављено 55 реферата, покушало да освијетли разне аспекте светитељевог живота, времена у којем је живио и вриједности које је својим животом свједочио.
Делић је истакао да је мало таквих чудотвораца као што је свети Василије - који држи небо изнад Црне Горе и гледа на Херцеговину - и мало извора чуда као што је његов Острог.
„Свети Василије је заиста наш најсаборнији и најживљи човјек и светац, од свог облачења у Христову смрт па до дана данашњега. Онда кад би требало да је човјек завршио свој живот - он га је заправо тек започео. Он је живљи него и један Србин данас. Он је чувар нашег идентитета, јер је и за свог живота и касније био онај који се борио лично или инспирисао друге на борбу против унијаћења и исламизације, против сваког непријатеља наших светиња“, казао је он.
Академик Делић је на требињској сесији скупа говорио о светом Василију у пјесмама Матије Бећковића и Рајка Петровог Нога, мр Жељко Вујадиновић - о светитељу у свом и нашем времену, доц Душан Крцуновић - о светости, вјерској свијести и јавном мјењу, док је сесију закључио протојереј ставрофор Слободан Бобан Јокић рефератом о саборном храму Св. Василија у Никшићу.
У име домаћина, скуп је на отварању поздравио епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије истакавши да је свети Василије изабрао Христа за свој пут, метод и средство, да живи у цркви Божијој, да кроз Христа прилази сваком ближњем, а истим путем - и самоме себи.
„Кад дођемо под ону пећину под Острогом, гдје су мошти светог Василија, осјећамо да ту лежи неко ко је истински и свим својим бићем волио Бога и ближње. И ту кад уђемо, осјећамо се као да смо ушли у Христов гроб на Велику суботу – душа осјети мир, а срце радост наступајуће Пасхе Господње“, казао је владика Димитрије поздравивши скуп.
