ТРЕБИЊЕ │ Реалност са наркотицима у Требињу много је суровија од наших представа о размјерама овог проблема, а све више маха међу младима узимају синтетичке дроге, о чијој присутности и штетним посљедицама већина наших суграђана, посебно оних старије популације, зна врло мало или нимало.
На ово је данас упозорио психијатар др Зоран Радовић, директор требињског Центра за ментално здравље, на презентацији регионалног пројекта „Бирам опоравак“ сарајавског удружења грађана „Прослави опоравак“, који је у малој сали Градске управе окупио представнике установа и организација из Требиња, које се бави проблемом зависности од наркотика.
„Проблем је горући, а грађани су неупућени. На херион је стављен највећи акценат, али постоје и други наркотици који су међу младима посебно узели маха, конкретно и у Требињу – а ријеч је о синтетским психостимулативним средствима, попут спида или екстазија“, истиче др Радовић.
Он напомиње да је Центар за ментално здравља у Требињу права адреса гдје наркотички зависници из Херцеговине могу затражити и добити најадекватнију помоћ.
Притом, напомиње он, срећна је околност што су и њиховим пацијентима доступни лијекови који се у супституционалним терапијама данас користе и у највећим центрима Европе и свијета.
„А мало која грана медицине код нас то може. Лијекови који се користе у Лондону, Паризу, Бриселу или Београду – постоје и у Требињу. Као што је, на примјер, лијек субоксон, што је у свијету најновији лијек у овој врсти терапије“, истиче Радовић.
Проблем друге врсте је низак ниво здравствене просвијећености. Радовић каже да у малим срединама људи са здравственим проблемом не долазе радо ни код љекара опште праксе, а још теже код психијатра.
„У наш Центар за ментално здравље, нажалост, већина пацијаната јавља се када је болест зависности већ у одмаклој фази, а то су људи озбиљно нарушеног здравља и из породица већ финансијски до краја испцрпљених или растурених“, напомиње он.
Наркоманија, као и друге болести зависности, третира се као хронична и рецидирајућа болест, због чега је тешко говорити о стопи коначног излијечења пацијената, као што, с друге стране, нису упитни здравствени ни социјални бенефити терапија за зависнике које пружа ова установа.
„Поента да се човјеку терапијом омогући да је функционалан, социјално и радно способан да може да одговори захтјевима друштва и своје породице. Са редовном терапијом нема предозирања и смртног исхода. Значајно је и мање кривичних дјела везаних за коришћење наркотика која су раније чинили управо зависници“, истиче др Радовић.
Боро Бојић, предсједник удружењу „Прослави опоравак“ истиче да је главни циљ пројекта „Бирам опоравак“ да се заједно са актерима које се баве проблематиком злоупотребе дрога у једној локалној заједнице – сагледа стање и креирају квалитетнија рјешења подршке.
Пројекат је усмјерен и на охрабривање зависника, због чега је уведена и бесплатна телефонска линија 0800-28-000, на коју зависници, њихови сродници или пријатељи могу затражити помоћ.
„Наша помоћ је прије свега - саслушати човјека, а затим и дати препоруку и савјет, те упутити их којој установи или институцији да се обрати. Од јуна прошле године имали смо преко 100 позива, углавном родитеља зависника, који не знају шта да раде. Значајан број зависника смо већ упутили на различите установе или терапијске комуне, у којима су са успјехом лијечени, ресоцијализовали се и данас живе нормалан живот“, истиче Бојић.
Р.С.
