ТРЕБИЊЕ I На подручју које оперативно покрива ПУ Требиње, забиљежено је од почетка године 16 случајева насиља у породици од чега пет прекршаја и 11 кривичних дјела, потврдила је за Радио Требиње, Јована Цвијетић, портпарол ове управе.

Она је додала да се најчешће радило о пријавама пријетњи уз понеко физичко насиље које није резултовало већим физичким повредама.

„За ових 16 случајева, евидентирано је 17 лица извршилаца од којих је чак и једна жена. Насиље је извршено над 19 жртава од чега је 12 жена и седам мушкараца. Али овдје је углавном ријеч о свим породичним односима, на примјер о насиљу оца над сином, сина над оцем, мајке над кћерком. А најмање имамо пријављених случајева супруга над супругом“, објаснила је Цвијетић.

Забрињавајуће је то што се статистика ПУ Требиње, разликује у великој мјери од оне коју има НВО „Женски центар“.

Бранка Пејовић Петковић, психолог у „Женском центру“ истиче да од почетка године услуге центра су користиле 63 особе.

„То су углавном биле жене и дјеца, жртве породичног насиља. Април и мај су били баш посебно изражени, јер смо имали 30 интервенција за мјесец дана. Најчешће су били то случајеви физичког насиља. Психичко насиље се код нас не схвата озбиљно, па се ријетко пријављује али ми кроз рад са жртвама физичког насиља схватимо да је увијек праћено психичким“, прича психолог за Радио Требиње Пејовић Петковић.

Она додаје да жене нису у довољној мјери освјешћене да се насиље мора пријавити. На жалост, сива бројка је много већа него што је пријављени број насиља.

„Насиље само ако се пријави може и да се ријеши. Ако се не пријављује онда је то неки зачарани круг. То је велики посао, како освјестити жене да треба да пријаве насиље. Наравно, оне га не пријављују из можда некад и оправданих разлога. Рецимо, немају гдје да се смјесте, не знају шта ће са дјецом, немају посао, немају мјесто гдје ће живјети. И онда остају у насилним заједницама. Иако не смије бити разлога да се било каква врста насиља трпи, оне то правдају тиме“, каже психолог Пејовић Петковић.

Активност коју жене најчеће користе у „Женском центру“ је свакодневно бесплатна правна помоћ.

„Свакодневно користе и помоћ психолога, рад на превазилажењу траума којима су изложене. Редовно радимо са дјецом. А радимо и на економском оснаживању жена, то је на мало већем нивоу у смислу измјена закона, увођења у закон неких нових права који раније нису постојали. На примјер у току ове године, у Закон о запошљавању уведене су жене - жртве породичног насиља као нова категорија. Дакле, свака жена која добије потврду од Центра за социјални рад да је жртва породичног насиља може да добије 5.000 КМ неповратних средстава. То је нешто што радимо на републичком нивоу“ , закључила је она.

Према ријечима Нешке Илијић, психолога, најчешћи разлог за бројна породична насиља је економска ситуација.

„Усљед недостатка новчаних и егзистенцијалних проблема долази до поремећаја у самој породици. Ту се јавља и почетак алкохолзима који је један од најчешћих узрока насиља. То је нешто што је најчеће, али имамо и случајева гдје није само економска ситуација проблем. Стање моћи је такође један од разлога. Насилник када осјети да има моћ над жртвом он је користи и тиме се испуњава. А код нас, на жалост, најчеће се насиље не пријављује, све остаје у окриљу породице због такође кажем , на жалост, осуде околине, срамоте и тако даље“, прича Илијић.

Анализе показују да жртве насиља се обраћају радије психолозима, психијатрима и невладиним организацијама него Служби хитне помоћи и полицији.

„Знају да ће ради етике њихова приватност бити заштићена и да ће све остати у окриљима тајности. С обзиром да се наша земља добрим дијелом бори против насиља у било ком облику, жртва треба да се одважи и да насиље пријави и тако ће бити заштићена, у противном све остаје као један зачарани круг“, појаснила је за Радио Требиње Илијић.

Портпарол ПУ Требиње, Јована Цвијетић нам је појаснила какве су казне за починиоце ових кривичних дјела.

„Према Кривичном закону РС онај ко примјеном насиља, дрским или безобзирним понашањем угрожава спокојство, тјелесни интегритет или душевно здравље члана своје породице или породичне заједнице казниће се новчаном казном или казном закона до три године. Уколико се ово кривично дјело учини уз употребу оружја или неког другог средства које је погодно да се нанесу тешке тјелесне повреде или наруши здравље, онда ће се починилац казнити затвором од шест мјесеци до пет година. Уколико наступи тешка тјелесна повреда и нарушавање здравља или су дјела учињена над дјететом или у присуству дјетета, починилац ће се казнити казном затвора од двије до десет година. А уколико усљед овог кривичног дјела наступи смрт члана породице, онда је ријеч о казни затвора од три до 15 година“, закључила је Цвијетић.

Сунчица Пешић