У Требињу је данас почео дводневни међународни научни скуп на коме ће се размјењивати знања и искуства о религијском идентитету и његовој вези са насиљем у школама, као и унапређењу сигурног образовног окружења у Европи.
Конференција је окупила 139 учесника из четрдесетак европских земаља, међу којима су и представници свих земаља региона.
„У Требињу смо да чујемо искуства људи који имају богату историју и традициу, али и конфликте који су се дешавали, да извучемо поуке и да их примјенимо у цијелој Европи“, навео је Џејмс Охигинс Норман професор универзитета у Даблину и истраживач УНЕСКО-а у области свих облика злостављања.
Љубиша Бојић са београдског Универзитета је изнио податак да вјештачка интелгенција различито одговара на иста питања, зависно ко их поставља.
„Изучавали смо како „Чет Џи-Пи-Ти“ када је упитан за неко лично искуство, рецимо ученика који је повријеђен у школи, да ли ће савјет вјештачке интелгенције бити исти када га питате као хришћанин, муслиман или Јевреј. Ти савјети нису исти, а ми желимо да укажемо на који начин можемо измјенити вјештачку интелгенцију да она подржи добре односе међу људима, односно да савјети буду једнаки за припаднике свих религија. Уколико се компанијама укаже да савјет мора бити исти без обзира на вјерску и националну припадност и уколико то буде у закону ЕУ и законима држава и ентитета, оне ће имати обавезу да информације које шире буду у складу са националним стандардима и да подржавају грађане“ рекао је он.
Зорица Кубурић са Филозофског факултета у Новом Саду која се бави социологијом религије, је навела да је истраживање које је провођено у БиХ дало добре резултате, показало да људи желе да живе на овим просторима, да је процес помирења заживио у народу, али су политички наративи остали исти - и даље се говори негативно о другоме.
„ Вјерски и национални идентитет у периоду социјалистичке Југославије је био потиснут, након тога је букнуо, с потребом да се нагласе разлике, а не сличности религија. Из политичких разлога религија је злоупотребљена као вјерски идентитет. У периоду атеизма народ није много знао о религији, а са падом комунизма нагло је нарасла потреба за властитим идентитетом и дошло је до дистанцирања и показивања ко смо ми, а онда се развио страх . Из политичке перспективе, народ под утицајем страха и неке врсте самоодржања и одбране се припремао за сукоб који није знао зашто је ни како, али се догодио. Сад се поново више говори о сличностима, док је раније акценат био на разликама“, објашњава она.
Градоначелник Требиња Мирко Ћурић сматра да је веома важно разговарати о овим темама и извући поуке,те да Требиње се и на овај начин представља као град отворен за све.
„Морамо се суочити са проблемима, разговарати, пружити руку једни другима, без обзира одакле неко долази и коме припада. Ако саговорници нису добронамјерни свести комуникацију на минимум и посветити вријеме ономе ко заслужује“, истакао је Ћурић.
