ТРЕБИЊЕ l Празнична чаролија у Требињу траје, а употпуњује је „Зимзоград“ у који из дана у дан дође све више посјетилаца из нашег али и из градова окружења.
Божо Влачић, власник кућице „Влачић“ изложио је властите производе од смокава. Утисци су, како каже, више него добри.
„Презадовољан сам. Иако је беспарица, велики број људи дође и проба моје производе који су направљени без икаквих адитива. Потпуно здрави и природни. Имам ракију од смокава, слатко од смокава, слатко са смоквама и орасима, џем од смокава без шећера. Све здраво и оригинално“, каже Влачић.
И Нада Вујовић, радница у „Херцеговачкој кући“ је задовољна прометом, а истакла је да ће се обавезно пријавити и сљедеће године.
„Продајемо сиреве и млијечне производе, наше властите и од нашег партнера Мљекаре 'Пађени'. Највише нам пролази сир торотан. Али имамо и богату понуду посних сирева, сирева у маслиновом уљу, продајемо и грах пољак који лично производимо на свом имању. Долазе нам и Дубровчани и Херцегновљани. Држимо се, осјећамо празничну атмосферу. А најбоље од свега је што нас је и вријеме послужило“, прича нам Вујовићева.
Пекара и посластичарница „Бонита“ нуди слани и слатки програм. Цијене су симболичне, од 50 фенинга до двије марке. Према ријечима раднице Јелене, велика је заинтересованост.
„Највише нас посјећују дјеца јер имамо разне грицкалице, јабуке у чоколади, крофне, принцес крофне. Дођу са родитељима, посјете нас. Али долазе и туристи из окружења. Наше цијене су стварно приступачне, све је свијеже и укусно а и кућица нам је једна од најљепших у Зимзограду“, закључује Јелена.
„Зимзограду“ се највише радује Никола Лучић који је одлучио да се врати из Њемачке и да грађанима Требиња али и свим осталим туристима понуди нешто необично. Његове „златне требињске димњаке“, посне и мрсне, купују сви. Од дјеце до заљубљених парова који уз колач најчешће попију и кувано вино и уживају у чаролијама „Зимзограда“.
„Сваки дан дођем и сам направим ове колаче који се раде по мађарском рецепту. Мађари их зову 'кикош колач', Њемци 'скок са дрвета' а ја сам их назвао 'златни слатки требињски димњаци'. Продајем их по симболичној цијени од двије марке али доста труда и рада се улаже у њихово прављење па ћу у наредном периоду повећати на двије и по. Сама срећа што нам је у цијену кућице урачуната и струја тако да одвајам само за материјал“, каже Лучић.
Продајом је задовољна и Јадранка Кујачић, која ради у кућици „Жалфија“.
„Први пут учествујемо у оваквој врсти излагања и надам се да ће то постати пракса и у будуће. Изложили смо мед који су донијели наши задругари, чланови 'Жалфије', медовачу, пропилиску, мед са орасима и смоквама. Убацили смо и програм на бази лаванде за женски свијет. Настојимо да задовољимо свачији укус. А и мимо наше кућице видим да малишани уживају, видимо сваку ноћ другачији забавни програм, тако да се и поред рада и забављамо“, закључила је Кујачић.
С.П.|М.Б.
