ТРЕБИЊЕ │ Све локалне администрације у источној Херцеговини, ако буде усвојен нови закон о локалној самоуправи, имаће вишак радника, којег ће се морати ослободити већ до краја наредне године, и то уз отпремнине које ће морати да исплате из властитих буџета.
Ово се могло чути на јавној расправи о нацртима закона о локалној самоуправи и службеницима и намјештеницима у јединицама локалне самоуправе, која је данас одржана у Требињу.
У вишечасовној расправи, у којој су учествовали представници градских и општинских управа и синдиката запослених у локалним администрацијама источне Херцеговине - највише примједби било је управо на предложену одредбу о запосленицима у јединицама локалне самоуправе, а која прописује да се максимални број запослених одређује формулом - три службеника на хиљаду становника.
„Било је приједлога да се број службеника повећа са 3 на 6 односно 7, да број становника не буде једини критеријум - већ да се утврде и неки додатни, који би били везани за степен развијености локалне самоуправе, за њен географски или специфични стратешки положај. Све ове примједбе узећемо у обзир приликом дефинисања приједлога закона“, истакла је Миланка Шопин, помоћник министра за ресор локалне самоуправе у Министарству управе и локалне самуоправе РС.
Шопин појашњава да се поменута одредба односи на све запослене у локалним администрацијама, укључујући и ватрогасне јединице које су интегрисане у управе локалних заједница, али не и на јавне установе и предузећа чији су оснивачи општине и градови.
Неђо Ћебеџија, замјеник градоначелника Требиња, сматра да су предложене одредбе о максималном броју запослених неприхватљиве за требињску Градску управу, чији би број службеника овим требало да буде сведен на 90.
„То би значило да би у нашој администрацији било око 140 или 150 радника вишка. Међутим, ако узмете у обзир да је међу запосленима и 40 ватрогасаца, по мени је практично немогуће да 50 људи води 7 одјељења, плус стручну службу градоначелника и службу Скупштине града. Ја не видим начин да се са тако мало радника могу обавити сви они послови и задаци који стоје пред јединицама локалне самоупправе“, истиче он.
Ћебеџија сматра проблематичним и предвиђени рок - да се питање вишка запослених мора ријешити до краја 2017. године, што не онемогућава да се дио вишка збрине одласком у пензију, а локалне заједнице ставља пред озбиљан изазов - да у наредној буџетској години планирају велика средства за отпремнине.
„С друге стране, законом су предвиђене много веће обавезе локалних заједница када је у питању финансирање рада здравствених установа, па сматрам да није могуће све то уклопити у само једну буџетску годину“, каже Ђебеџија додајући да би рок за провођење одредбе о максималном броју запослених у локалним самоуправама требало пролонгирати до 2025. године.
Вукашин Поповић, секретар Скупштине општине Љубиње, истиче да би новим законом администрација ове општине са 25 запослених – била преполовљена, што би довело у питање рад многих служби.
„Нови закон, ако се усвоји, више иде у прилог централизацији него децентрализацији, јер ће мале и наразвијене општине доћи ће у проблеме да ће бити - још мање и неразвијеније“, сматра Поповић, додајући да би за мале општине, уз број становника, требало увести додатни критеријум – квадратне километре простирања.
Душан Вујовић, в.д. начелника за општу управу Општине Билећа, истиче да је ова локална заједница предложила „да ће са три норма повећа на бар шест радника на хиљаду становника“, те да се и Влада РС финансијски укључи у рјешавање затеченог вишка радника.
Највећи вишкови у Херцеговини
Отпуштање радника, ако се усвоји предложени нацрт, слиједи и у другим локалним заједницама источне Херцеговине. Иако је ријеч о мјерљивој категорији - о бројевима се још спекулише.
У истраживању „Гласа Српске“, управо херцеговачке локалне заједнице (Требиње 171, Гацко 127 и Билећа 106) биће у врху општина и градова у Српској по вишку радника у администрацији, уколико буде усвојен нови закон о локалној самоуправи у предложеном нацрту.
Предњачи и Град Бањалука, у чијој је Градској управи вишак 135 радника. Свијетли примјери су Градска управа Приједор, у којој је тренутни број запослених мањи за 57 и општина Лакташи, која има седам радника мање у односу на лимит који прописује нови закон.
Новим законским рјешењима укупно би у Српској остало без посла око 2.000 радника у локалним администрацијама.
Р.С.
