ТРЕБИЊЕ/САРАЈЕВО I Јелена Денда-Борјан, новинар портала „Моја Херцеговина“, добитник је посебне новинарске награде УНИЦЕФ-а у БиХ, која се годишње додјељује у оквиру УНИЦЕФ-ове иницијативе под називом „Правда за свако дијете“.
Денда-Борјан награђена је на овогодишњем конкурсу „Новинарски допринос информисању, заштити и промоције права дјетета у БиХ“, у конкуренцији 64 приспјеле пријаве 45 новинара из БиХ, а признање јој је уручено синоћ у Сарајеву на обиљежавању 70. годишњице од оснивања УНИЦЕФ-а.
Денда-Борјан је писањем о веома осјетљивој теми - проблему сексуалног злостављања дјеце, послала снажну поруку јавности.
„Конкурс је расписан за новинаре који промовишу права дјеце у БиХ и конкурисала сам са шест својих чланака. Награду је добио чланак о сексуалном насиљу над дјецом. Тема је врло осјетљива и баш зато сам је и одабрала јер се о њој веома мало, готово никако не прича“, казала је она за Радио Требиње.
Током писања приче суочила се, каже, са великим потешкоћама.
„Нисам наишла на сарадњу Центра за социјални рад, нисам од њих добила одговор што у причи и стоји. Имала сам саговорнике психолога и директора једне основне школе, и хвала им на томе. Људи о овоме ћуте. У ЦЈБ Требиње није било евидентираних пријава, али у Центру за социјални рад, према мом сазнању, тада су стигле двије пријаве а они су ми одговорили негативно. Њихове тврдње нису се подудариле са тврдњама у школи“, рекла је Денда Борјан.
Она додаје да није одустала од писања на ову тему, јер како истиче, проблем сексуалног насиља над дјецом не би смио да буде „гуран испод тепиха“.
„У току рада на причи нисам ставила ни иницијале дјеце, потпуно сам их заштитила, јер је то новинарска дужност. Они не смију бити препознати у својој средини, међутим страшно је да је сексуално насиље над дјецом још увијек табу тема. Људи не говоре о томе и не знају да се такве ствари дешавају. Мислим да то што Центар за социјални рад није желио да прича, да је то посљедица њиховог страха - да неће успјети да изађу на крај са овим проблем. А то не би смјело да се дешава“.
Према њеним ријечима, поражавајућа је чињеница колико случајева сексуалног насиља има и у нашој средини, а да и даље дубоко вјерујемо да се овакве појаве дешавају само другима.
„Постоје многе ствари које би институције требале да интересују, али увијек све остаје на почетку. Круг се затвара и проблем се никада не рјешава. Док неко не почне да реагује, дјеца ће остајати на дохват руке злостављачима“, закључује Јелена Денда Борјан.
С.П.
