Светом архијерејском литургијом у обновљеном Храму Вазнесења Господњег у Брадини код Коњица, коју служи Његово високопреосвештенство митроплит и стонско-приморски Димитрије, почело је обиљежавање 34 године од звјерског злочина над 48 српских цивила које су убили припадници муслиманских и хрватских снага, а потом спалили ово и околна села.
Након литургије биће служен парастос жртвама и положенци вијенци на спомен-обиљежје у порти храма.
Обиљежавању, осим чланова породица убијених Срби из Брадине, присуствују и изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Мирослав Вујичић, градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић, као и представници организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата.
Злочинци из реда муслиманских и хрватских снага на најбруталнији начин су убили 48 српских цивила, остале протјерали и одвели у логоре, а овај храм запалили и срушили.
Од 25. до 27. маја 1992. године бацили су 26 тијела у јаму испред православног храма у Брадини. У логорима су животе изгубила још 22 српска цивила, а за пет лица се и даље трага.
Међу 48 убијених Срба у Брадини највише је чланова породице Куљанин, а страдали су и Вујичићи, Мркајићи, Жуже, Куреши, Глигоревићи, Копривице, Драганићи и Живаци.
Преостало српско становништво протјерано је са огњишта, њихова покретна имовина је опљачкана, а куће и црква запаљени. Прије рата, у Брадини је било 280 српских кућа са око 1.200 становника.
За стравични злочин у Брадини још нико није одговарао, мада се пред Судом БиХ води маратонски процес против више припадника тадашње такозване Армије БиХ и ХВО-а у предмету "Есад Рамић и остали" који су оптужени за убиства, мучења и прогон српског становништва у Брадини и околини.
Један од оптужених за убиства у Брадини био је Миралем Мацић, али је поступак против њега обустављен када је преминуо.
За злочине у логорима Челебићи и Мусала, гдје су били затворени Срби из Брадине, претходно је одговарало неколико лица пред Хашким трибуналом и домаћим судовима.
МУП Републике Српске раније је поднио шест кривичних пријава, односно извјештаја и допуна против 18 идентификованих лица за која постоји основана сумња да су између 25. и 26. маја 1992. године у Брадини починили једно или више кривичних дјела ратног злочина.
Након истраге и прикупљених доказа, непобитно је утврђено да су припадници муслиманских оружаних снага планирали, организовали и извршили акцију у којој су Брадина и околна села уништени и етнички очишћени од српског становништва.
Према истом извору, 25. маја 1992. године у Брадини је убијено најмање 38 идентификованих српских жртава, извршено је пет силовања, док је више стотина Срба противправно лишено слободе и одведено у логоре, највише у Челебиће.
Преостало српско становништво протјерано је са огњишта, њихова покретна имовина је опљачкана, а куће и црква запаљени.
На тај начин припадници муслиманских оружаних формација починили су више кривичних дјела ратног злочина против српског цивилног становништва, а доказано је да је у случају Брадине и околних српских села у општини Коњиц ријеч о удруженом злочиначком подухвату, наводе из МУП-а Српске.
Преживјели Срби из Брадине сваке године сјећају се да су се тих страшних дана саплитали о лешеве најмилијих.
Храм Вазнесења Господњег у Брадини код Коњица изграђен је 1938. године трудом и прилозима мјештана на челу са тадашњим парохом Јованом Сломовићем поријеклом из Чајнича.
Највећи ктитор је био Влад или Владимир Олшански /поријеклом Чех/, који је био инжењер на изградњи жељезничког тунела у близини храма, па је давао материјал и машине које су биле потребне градитељима.
Трудом некадашњих житеља овог мјеста који сада живе у избјеглиштву, углавном у Србији и БиХ, али и у иностранству, обновљена је спољашност храма и постављен нови кров, чиме је спријечено даље пропадање.
Света литургија служи се једном годишње, јер у Брадини не живи више нико од православних.
