Широм свијета 22. април се обиљежава као међународни празник Дан планете Земље како би се скренула пажња јавности на одговорност према планети, тежећи смањењу негативног утицаја на животну средину и указујући на значај очувања природе.
Идеја о глобалном празнику потиче из 1969. године, са конференције Унеска посвећене животној средини. Намеће се питање да ли се у међувремену, у периоду дужем од 50 година, нешто значајно промијенило обиљежавањем овог празника? Одговор лежи у резултатима. Шума, биљних и животињских врста, чисте воде је све мање, а пластике и другог отпада као и различитих загађивача све више.
Глобално загријавање, формирање озонских рупа, уништавање озонског омотача и све веће загађење Земље отварају питање – шта ће у будућности бити са планетом? Кроз рупе на озонском омотачу продиру ултравиолетни зраци који штетно дјелују на живи свијет и као такви могу изазвати бројна обољења (карцином коже, катаракту, мутације, разградњу генетичког материјала итд.) Ефекат стаклене баште доприноси повећању глобалне просјечне температуре на планети. У току прошлог вијека површина Земље се загријала за 0,5 Целзијуса, а данас се процјењује да ће до 2100. године ова температура порасти најмање за чак 3,5 Целзијуса што би имало несагледиве посљедице.
Свакодневним активностима довели смо до драматичног смањења воде за пиће и друге употребе. Знамо да је први облик живота настао у води и да без ње живота нема. Исто тако, јасно је да су шуме „плућа” планете с обзиром на кисеоник који производе, а сјечом шума за потребе индустријске производње, изградњом нових градских четврти долази до уништавања шумских екосистема. Посљедице оваквог немара стижу у виду климатских промјена локалног и глобалног карактера, појаве клизишта и многих других нежељених појава.
Уколико се очувањем животне средине бавимо само један дан у години, јасно је да се никакав резултат не може постићи. Морамо се свакога дана сјетити да је ова планета наш једини дом. Потребна је континуирана еколошка едукација у правцу усвајања здравих и еколошких стилова живота како бисмо за посљедицу имали одговорно понашање у односу на животну средину. Коришћење обновљивих извора енергије веома је значајно са аспекта очувања животне средине услијед смањења емисије ЦО2 у атмосферу, па самим тим и услијед доприноса смањењу ефеката стаклене баште. Загађење животне средине не познаје државне границе што је додатни разлог за решавање ових проблема на глобалном нивоу, као и успостављањем права заштите животне средине са међународним карактером.
Обиљежавање Дана планете Земље 2021. одвија се у сјенци велике глобалне кризе уз пандемију вируса корона, климатске промјене, губитак врста, масовне природне катастрофе и сл. Све наведено пријети да постане наша доминантна реалност осим ако се нешто не предузме одмах. Стога је и слоган овогодишњег догађаја свеобухватан Restore our Earth – Обновимо нашу Земљу. Планиран је глобални виртуелни климатски самит, радионице, дискусије и други наступи који ће се између осталог бавити и темама: клима и еколошка писменост, технологије климатске обнове, напори за пошумљавање, регенеративна пољопривреда, праведност и еколошка правда и сл.
Засади дрво, волонтирај, едукуј се, штеди воду, користи ЛЕД сијалице, избјегавај коришћење пластике и фосилних горива само су неке од порука које се желе промовисати овогодишњим обиљежавањем Дана планете Земље а које су веома лако примјењиве у свакодневном животу. Што их прије и више усвојимо бићемо ближи циљу да сачувамо Земљу себи и генерацијама које долазе.
Овај текст је припремљен у оквиру пројекта „Прекогранична иницијатива за заштиту животне средине” који има за циљ јачање капацитета институција које се баве заштитом животне средине и информисање становништва о значају унапређивања система управљања чврстим отпадом и усклађивања са стандардима Европске уније у овој области.
Пројекат финансира Европска унија посредством Делегације Европске уније у Босни и Херцеговини, у оквиру ИПА Програма прекограничне сарадње Босна и Херцеговина – Црна Гора 2014-2020, а у Босни и Херцеговини га суфинансира Град Требиње. Пројекат се спроводи у партнерству са ФОРС Монтенегро и Комуналним предузећем из Никшића.
