У Крековима код Невесиња обиљежена је 151. годишњица подизања устанка "Невесињска пушка", догађаја који је означио почетак краја турске окупације на Балкану. Устанак је покренуо борбу за ослобођење и других српских крајева, промијенио границе три тадашња царства. Такви догађаји требају да се изучавају у школама, истакла је Жељка Цвијановић, српски члан Предсједништва БиХ. Обиљежавању годишњице присуствовале су бројне званице из Републике Српске и Србије.
Невесињска пушка није само сјећање на један од најзначајнијих догађаја и српске историје, него је велика опомена српском народу да је слобода увијек плаћана животом, највећом жртвом.
- Тај народ је одлучио да слуша ријечи Цара Лазара – да не одлучује сила која му пријети, него која се светиња брани, а бранила се слобода, част, вјера - каже Наташа Глигорић, праунука харамбаше Пера Тунгуза.
Миленко Авдаловић, начелник општине Невесиње наводи да ако би се све могло свести у једну реченицу, онда је искра слободе која је упаљена 1875. године, била инспирација нашем народу, с ове страну Дрине, да створи своју државу и ми, истиче, данас имамо Републику Српску.
Ово је подсјетник да не смијемо да заборавимо људе и она дешавања која су нам доносила слободу, али је исто тако важно да се окупимо око својих институција, да би извукли покуку из историје, рекла је Жељка Цвијановић, српски члан Предсједништва БиХ.
- С поштовањем гледам на оно што су урадили храбри Невесињсци и Херцеговци, који су доносили слободу, учинили да њихово огњиште буде сигурно до неке нове недаће, нажалост, историја је пуна тих недаћа и трагедија - рекла је Цвијановићева.
Срби никада нису дозволили да нестану, најбољи нису међу нама, рекао је премијер Српске Саво Минић.
Нема дана када нема напада из Сарајева на Републику Српску, на њену имовину, њене институциује.
- Желимо да цијенимо највећу могућу људску жртву, која је поднесена за слободу... Зато, системски желимо да уређујемо да сви који су допринијели слободи српског народа, да буду кроз вијекове поштовани, а у савременом свијету да им омогућимо, да на све могуће начине, да се клањамо и поштујемо њихову жртву - казао је Минић.
Устанак је изазвао буру на Балкану, створене су, послије Берлинског конгреса, двије српске државе Србија и Црна Гора, али су, нажалост, Срби, који су подигли устанак, добили новог окупатора и морали су поново да се боре за слободу.
- Херцеговачки устанак јесте био искра за нас који смо се борилии у Одбрамбено-отаџбинском рату, и сигурно оно што је почело Херцеговачким устанком, окончано је Одбрамбено-отаџбинским ратом, кад је српски народ изборио слободу и своју државу. Борба за слободу, за суверентитет Српске траје и данас - навео је Радан Остојић, министар рада и борачко-инвалидске заштите у Влади Српске.
Зоран Антић, државни секретар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Србије рекао је да је Невесињска пушка камен темељац стварања двије државе, Србије и Црне Горе и најмлађе Републике Српске
- Овдје је започето нешто што је започето са Карађорђем и Милошем, али има другачију димензију, раја се подигла на устанак - истакао је Антић.
Организатори обиљежавања устанка Невесињска пушка су Одбори за његовање традиције ослободилачких ратова Влада Србије и Републике Српске, и општина Невесиње.
На спомен-комплексу у Крековима, служен је помен устаницима и свим родољубима палим за слободу.
