Упућени сматрају да одлазак хрватске радне снаге за бољим платама у иностранство неће преко ноћи стати, те да ће и у наредним годинама Требињци још и више користити добрано отшкринута врата дубровачког тржишта рада. Притом, изградњом новог граничног прелаза „омекшаће“ и граница са хрватске стране и олакшати проток радне снаге, којем се, барем за сада, сви у Требињу подједнако не радују...
ТРЕБИЊЕ │ Дефицит радне снаге у Хрватској и значајно повећане квоте за ангажман радника из иностранства, бројни Требињци препознали су као шансу да ове сезоне раде - и за своје услуге више зараде - у Дубровнику и другим мјестима хрватског приморја.
Близина Дубровника и могућност да се свакодневно враћају кући након завршеног посла посебна је повољност за Требињце, иако дубровачки послодавци уз посао углавном нуде и смјештај и храну за оне који не желе да ризикују да ли ће и како прећи границу на Иваници и Горњем Бргату, гдје су „чепови“ у љетној сезони свакодневница.
Тамошња привреда ангажује радну снагу из Требиња углавном приватним каналима, па није могуће утврдити колико је наших суграђана нашло посао у комшилуку, а упућенији процјењују да је ријеч – о више стотина људи.
Званичну информацију немају ни у Заводу за запошљавање јер нису надлежни да у овим случајевима посредују.
Мирјана Сушић, директор Бироа Требиње, појашњава да завод посредује приликом запошљавања радника у иностранство само када су у питању земље са којима имају потписан међународни уговор, те да у случају Хрватске – законом утврђена процедура послодавце упућује искључиво на Агенцију за рад и запошљавање БиХ.
О потребама дубровачког тржишта рада информација имају само онолико колико сазнају из разговора са људима, углавном клијентима бироа који због запослења у Дубровнику долазе да се одјављују са евиденције.
„Првенствено је то угоститељски сектор – кувари и конобари. Велика је потражња и за грађевинским радницима, али и возачима, који имају ЦЕ - а посебно Д категорију. Знамо људе који су са наше евиденције отишли да раде у дубровачком градском превозу или неким другим предузећима која пружају услуге транспорта роба или људи. Такође, тражене су и занатлије, које се ангажују за одржавање хотела или других сличних објеката, што су тамо заиста добро плаћени послови“, истиче Сушићева за Радио Требиње.
Дубровачко тржиште рада није само шанса за незапослене – значајно виша примања за исте послове у односу на Требиње многе је мотивисало да зарад дубровачке понуде напусте радно мјесто у свом граду.
„Људи са којима смо разговарали кажу да су у трговини плате око 700 евра. Добре занатлије, конобари, грађевинци имају и по 1.000 евра, а они који су запослени у градском превозу кажу да имају и више од 1.000 евра“, каже Сушићева.
Одлазак квалификоване радне снаге у Дубровник на муке је ставио и требињске привреднике у секторима грађевинарства, угоститељства и трговине, посебно када је ријеч о стручним профилима који су и у Требињу били дефицитарни.
Понуде из Дубровника бројне су охрабриле да од требињских послодаваца затраже веће плате, а уколико се не надомјести постојећи дефицит и тренд одласка настави, закони економске физике рачун би у коначници могли да испоставе самим грађанима – кроз повећање цијена услуга.
У најгорем сценарију, радничко непристајање на „израбљивање“ многе би довело на ивицу замирања пословних активности, ако у обзир узмемо просту математику да просјечан послодавац у Требињу ни конобара, ни грађевинца не може платити као онај у Дубровнику - јер ни своју услугу не може ни приближно скупо продати као што је то случај доље.
Директор Подручне привредне коморе Требиње Веселин Савић истиче да је реално очекивати одређене негативне посљедице по овдашњу привреду, али и да овај изазов, уколико се на њега нађе и адекватан одговор, треба прихватити као повољну прилику за укључивање нове а квалификоване радне снаге и креирање конкурентнијег тржишта рада.
„И прије свега овога била је одређена неравнотежна између понуде и потражње на тржишту рада а овим ће тај јаз бити повећан и захтијеваће одређене мјере и активности како би се премостио. Могу се очекивати одређене негативне посљедице по привреду у смислу повећања трошкова радне снаге, али с друге стране – ову појаву треба посматрати и у свјетлу њених позитивних ефеката: као мотивацију људима да уче да раде одређене послове, да буду добри у њима - јер се на тај начин од рада може живјети“, истиче Савић за Радио Требиње.
Упућени сматрају да одлазак хрватске радне снаге за бољим платама у иностранство неће преко ноћи стати, те да ће и у наредним годинама Требињци још и више користити добрано отшкринута врата дубровачког тржишта рада.
Притом, изградњом новог граничног прелаза „омекшаће“ и граница са хрватске стране и олакшати проток радне снаге, којем се, барем за сада, сви у Требињу подједнако не радују.
Р.С.
