„Није ово крај приче. Она се рађа и наставља у нама и око нас... Хтјела сам да испричам причу о падању и дизању, о давању и узимању, о искрицама које се заједно зову срећа... Храбар је онај који има снаге да се обрачуна прво сам са собом знајући да је човјек, а то обавезује...“
Овако, у новом роману „Стаза изнад блата“, о нашим духовним падовима и уздизањима, борби против предрасуда, храбрости и снази да превазиђемо животне ударце литерарно проговара наша суграђанка, прозаиста и поетеса Олгица Цице.
„Тешко је вријеме у којем живимо, штета је што се људи мире с тим, што се удаљавамо једни од других, што је све мање разговора, зато сам овај роман написала у дијалошком облику, у разговорном стилу, са више наратора. Разговор моје двије главне јунакиње, Наде и Валентине је, заправо, разговор душа, који понире и ниче из дубине наших бића, а та стаза изнад блата показује моје дивљење према онима који се боре, који цијене живот. То је стаза којим се рјеђе иде. Овом књигом сам жељела да и себи и другима покажем да увијек треба да учимо од јачих и бољих, да не будемо пуни предрасуда, да изађемо из своје зоне конфора. Треба да уложимо огромни напор да се поправимо и будемо бољи људи, бољи и од себе, то је за мене, једини исправан пут“, истакла је Цице у разговору за емисију „Благо цара Радована“.
За разлику од великих јунакиња њених ранијих романа, попут Мајке Терезе, Јелене Анжујске, Надежде Петровић, инспирација за 12. књигу била јој је обична жена која то није.
„Ставила сам је у исту раван са великим европским и свјетски познатим женама. А зашто - зато што у њој видим исту величину. Када смо се упознале, та жена, која је временом потпуно остала без вида, фасцинирала ме својом снагом, достојанством и неспремношћу да буде биће другог реда и третирана као инвалид. Она има све, и памет и образовање које је стекла великим трудом и радом, и велику љубав и емпатију, жели да помогне свима. Научила сам од те жене како да се извучем из властитих тешкоћа“, каже саговорник Радио Требиња.
И поред комплексних али и болних тема, раскринкавања друштвених аномалија и предрасуда које нарочито владају према физички и психички хендикепираним људима, овај психолошки роман, својеврсна терапија за њеног аутора у тешком животном раздобљу – усред болести супруга, његове смрти и пандемије вируса корона, ипак, буди наду и даје искру живота, јер је живот највеће богатство и дар.
„Књига нас учи како да се издигнемо изнад мрака, како да идемо вертикалом, изнад свега што је тешко и ружно, по оној – хоћу, могу и морам. Јер, живот је лијеп и компликован, а његов је темељ борба“, поручује Цице.
Роман „Стаза изнад блата“ изашао је из штампе у издању београдске „Нове Поетике“, а већ у рукопису, под радним насловом „Искре у тами“, међу 46 радова, проглашен је за најбољи на конкурсу Друштва српских списатељица и био награђен „Повељом кнегиње Милице“. На конкурсу Издавачке куће „Дерета“за необјављени роман, међу 246 рукописа, ушао је у најужи избор.
Нови роман Олгице Цице може се купити код уличног продавца књига и у књижари „Свети Данило Хумски“.
Припремила: Влатка Мусић
.jpg)
