Омажом прерано преминулом проф. др Зорану Ђерићу и промоцијом његових књига те изложбом „Родоначелници српског театра“ аутора проф. др Милована Здравковића, вечерас је почео програм 68. Фестивала фестивала, смотра најбољих позоришних остварења аматерске продукције региона.
У биоскопској сали Културног центра, приређен је омаж проф. др Зорану Ђерићу, дугогодишњем члану Умјетничког савјета Фестивала фестивала и једном од обновитеља ове културне манифестације, пјеснику, есејисти, преводиоцу, историчару књижевности, позоришта и филма.
Тих и ненаметљив, професор Ђерић је, како је рекао координатор Умјетничког савјета Фестивала Слободан Радовић, и поред свих својих обавеза на професионалном пољу, налазио доста времена да за сваки Фестивал презентује различите часописе, књиге из области позоришне умјетности и уопште дјела која се тичу театра.
Доктор театрологије Зоран Максимовић је прочитао своја виђења професора Ђерића која је говорио на комеморацији у Матици српској, као и из угла луткарског часописа „Нити“.
Најдирљивији осврт на лик и дјело Зорана Ђерића дао је театролог, проф. др Лука Kецман који је у једном тренутку за својим дугогодишњим колегом чак и заплакао, присјетивши се како су заједно радили на Академији умјетности Универзитета у Бањалуци, гдје је провео двије деценије.
„За ових двадесет година, много времена провео је са студентима и колегама, у стварању наше институције, где је несебично даривао све своје културолошке и уметничке везе да нас повеже са Европом и светом“, рекао је Kецман, напомињући да је као руководилац - декан, проректор, добијао само ријечи хвале за његов рад.
Након омажа професору Зорану Ђерићу одржане су и промоције његових књига, од којих се прва, под називом „Смисао драме“, односи на професорове театролошке студије, а друга – „Еберечке, еберду“ је, у ствари, књига поезије за дјецу, што опет говори о свестраности овог занимљивог и ненаметљивог културног радника, чијом смрћу су и српски театар, али и требињска култура доста изгубили.
Претходно је, у Музеју Херцеговине, свечано отворена изложба „Родоначелници српског театра“, на којој су представљени портрети најзначајнијих људи за развој позоришне умјетности код Срба, од Јоакима Вујића, Јована Стерије Поповића до Илије Станојевића.
Аутор проф. др Милован Здравковић каже да је ријеч о 36 портрета Срба чији су пионирски подухвати покренули српско позориште и дали му први замајац, мада је, по ријечима аутора, вјероватно још близу четрдесет заслужних ентузијаста онога времена који су ништа мање заслужни.
„Ми покушавамо мало да се одужимо тим нашим великанима који су нас увели у Европу, а, са друге стране, Европу довели код нас и то је врло значајна комуникација за културу“, рекао је професор Здравковић на отварању.
Дајући рецензију изложбе, доктор театрологије Зоран Максимовић је истакао да су сви изложени портрети, у ствари, стубови српске позоришне умјетности.
Прва такмичарска представа из Бањалуке
Предсједник Умјетничког савјета Фестивала фестивала и градоначелник Требиња Мирко Ћурић сутра ће, у 20:30 часова, свечано отворити овогодишњу манифестацију, а потом ће ансамбл Студио Театра 078 из Бањалуке извести прву такмичарску представу „Old Ringers“, по тексту Џозефа Симонелија, а у режији Жељка Еркића.
У оквиру пратећег програма фестивала, у Галерији Културног центра, од 19:30 часова, биће отворена изложба “Соја Јовановић - позоришно дело”, аутора Александре Милошевић, савјетника у Позоришном музеју Београд.
До суботе, 26. јула, на сцени Културног центра, љубитељи позоришта биће у прилици да погледају и представе позоришта из Црвенке („Полонеза Огинског“), Пљеваља („Господин Ловац“), Требиња („Сироти мали хрчки“), Петровца на Млави („Хасанагиница“), Кавадараца („Жена ми се вика Борис“) и Тухеља („Свога тела господар“).
Све такмичарске представе почињу у 20:30 часова, а улаз је бесплатан.
Опширније о фестивалским дешавањима читајте на нашој страници ФЕСТИВАЛ ФЕСТИВАЛА 2025.
