„Врло је могуће, драга браћо и сестре, да је ово дрво пред овим храмом засадио Свети Василије. Али се није под њим одмарао. Отуда и ми морамо да разумијемо да се човјек ријетко кад одмара и хладује под дрветом које је сам засадио. Таква је ваљда правда… Можда је сувишно говорити да ми пола срца остаје овдје и, хтио не хтио, морам се вратити једног дана да овдје умрем јер се не могу сахранити у бијелом свијету са оном другом половином срца...“
Ово је једна од порука из бесједе и молитве Светом Василију епископа захумско-херцеговачког приморског Григорија којом се данас у Мркоњићима, на прослави празника најпоштованијег херцеговачког светитеља, духовни пастир Херцеговине, гласом дрхтавим од емоција и у сузама, опростио од свог народа.
Доносимо интегрални аудио запис.
Радио Требиње
