Мјештани села Требињске површи ни након скоро 27 година од завршетка рата не могу да приђу својим њивама, шуми и пашњацима јер су оне и даље под минама.
Ипак стање би ускоро могло да буде итекако другачије, јер је у акцији деминирања овог терена укључено осам тимова Центра за уклањање мина у БиХ и по завршетку ове акције биће очишћено око 2 милиона и 800 хиљада квадратних метара простора у овом дијелу, некада требињске, а сада општине Равно у Федерацији БиХ.
Смаил Зубан, оперативни официр Минско-оперативног центра БиХ за Радио Требиње каже да радове на деминирању на подручју Сливнице и Главске финансира влада САД-а на подручју Баонина Њемачка.
“Мински сумњиво подручје Главска обухвата површину пројекта од око милион и по метара квадратних. Укључена су четири тима, а друга четири тима раде на подручју Баонина. Осамдесет људи ради на терену такозваном мануелном методом. Терен је тежак захтјеван и очекујемо доста мина. Пројекат је отворен 16. јануара, али с обзиром на временске неприлике почели смо прије дан два. Пронашли смо до сада четири противпјешадијске мине, али има доста назнака о још евентуалних мина. Радићемо до краја зиме, а уколико не завршимо, а понављам, ријеч је о итекако захтјевном терену, наставићемо и током наредне године”, каже Зубан.
У селу Сливници, чији је атар највећим дијелом под минским пољима, посебно су радосни због чињенице да је БХ МАЦ кренуо у активности уклањања минских поља, што би њима, напокон, омогућило да послије више од 30 година приђу дијеловима својих имања.
Чедо Мариновић, који живи у Сливници за Радио Требиње истиче да су годинама уназад слушали причу како ће минска поља бити уклоњена, али да од тога до сада није било ништа.
"Цијело село је опкољено минама. Утврђен је велики број минских поља, нико од мјештана се не усуђује да иде на своје дијелове имања у подручју гдје су мине. Чујемо понекад експлозије, стане нека животиња на мину, а најжешће је било прије неколико година кад је био пожар, тад их је највише пукло", наводи Мариновић.
Минска линија од Сливнице до Главске, односно Ивановог крста - границе са Европском унијом и Хрватском, дуга је око пет километара.
Како незванично сазнајемо, на појединим мјестима постоје три линије мина. Означена су минска поља која су била видљива по записницима.
Овим пројектом који је урадио БХ МАЦ предвиђено је 13 истрага, од којих ће осам бити циљаних што значи да постоје записници и пет систематских.
Бројним и различитим минама током ратних година “посијан” је овај терен. Много је противпјешадијских мина такозваних “паштета”, али има и такозваних клацкалица, промова, мрудова и противтенковских мина.
