Прије више од четрдесет година из јаме Јагодњача извађени су посмртни остаци преко двије стотине Новомученика херцеговачких, али мјесто ниховог страдања никад није престало да буде мјесто доласака чланова породица страдалника.
Иако су посмртни остаци нашли смирај у Спомен костурници у Величанима, родбина страдалника не одустаје да долази на мјесто страдања са упаљеном свијећама до стијене Бијелог анђела, гдје најчешће ближњи тврде да су остале душе њихових најмилијих. Тако смо затекли јаму Јагодњачу и вечерас 23. јуна 2021. године.
Kао и свих претходних 80 година, крај мјесеца јуна је за већину мјештана поповопољских села вријеме туге и присјећања на усташки злочин и страхоте са почетка Другог свјетског рата.
Скоро седам дана, те трагичне 1941. године усташе су пуниле бездан јаме Јагодњача српским тијелима. Свирепа убиства су почела у ноћи 23. јуна и настављена наредних ноћи, све до послије Видовдана. Ово вече, 23 јуна, на осамдесету годишњицу од уморства 135 Поповца похватана на десној страни Поповог поља, на гротлу јаме затекли смо упаљене свијеће и цвијеће, што је знак непрекидног и трајног присјећања на мјесто незапамћеног злочина над недужним цивилима Србима.
Од вечери 23.јуна неколико наредних дана долази родбина страдалника на мјесто њихове погибије, што се некад претварало у обиљежавање "седмице страдања", пошто се пуно послије злочина сазнало да су Срби с подручја Стоца и Поплата довођени на јаму и свирепо убијани.
