Према подацима амбасаде САД, први Србин који се званично доселио у ову државу био је Ђорђе Шагић, касније назван Џорџ Фишер (Ђорђе “Рибар”).

Djordje-Sagic-Fiser-640x401.jpg (138 KB)

Након краха Првог српског устанка Ђорђе Шагић, син православног Србина из Стоног Београда у данашњој Мађарској имао је два избора – или да се врати кући и по очевој жељи постане свештеник, или да проба да срећу потражи сам, далеко од породице.

Ђорђе, тада младић од тек 19. година, изабрао је другу опцију. Провео је две године лутајући на лађама Дунавом као трговац, да би се 1814. у Хамбургу укрцао на брод за Америку.

Ђорђе се у далеком свету добро снашао. Оженио се богатом Елизабетом Дејвис из Мисисипија и населио се код њених родитеља. Имали су тројицу синова. Године 1825. помагао је у оснивању Јорске масонске ложе, а 1829. постао је држављанин Мексика.

Врло брзо после овога, Ђорђе је схватио где лежи права моћ. Почео је да се бави политиком. Био је борац за независност Тексаса и Новог Мексика, директор царине, амерички судија и оснивач првих српских организација и цркава у Калифорнији.

Заједно са Хосеом Антониом Мексијом организоаво је покрет у Њу Орлеансу против централистичке владе. Борио се за укидање ропства, за стицање независности Тексаса и његово припајање Сједињеним Америчким Државама.

Служио је у разним градским одборима Сан Франциска, када је 1870. постао конзул САД у Грчкој.

Сада више не Ђорђе, већ Џорџ, женио се четири пута. Умро је у Сан Франциску 11. јуна 1873. године.

Његови потомци и данас живе у САД. О његовом животу Владислав Бајац је написао роман „Бекство од биографије” (2001), а 2014. је снимљен документарни филм у режији Миодрага Коларића. Године 2015. поводом 200 година од доласка Ђорђа Шагића у САД, на српском је објављен роман Александра Славковића “Досељеник, 1815– 2015”.

Иако већина Срба данас не зна за овог човека, Ђорђе Шагић је, после Тесле и Пупина, вероватно наш најзначајнији земљак у Америци. Чувени историчар Џон Ливингстон уврстио га је међу 200 најугледнијих Американаца.