Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске проф. др Борис Пашалић отворио је данас у Требињу десети међународни симпозијум пољопривредних наука ,,АгроРеС 2021“, на коме ће своје научне радове представити 337 аутора и коаутора из 16 држава.
Након свечаног отварања одржана су три уводна излагања на теме - пољопривредних политика, стања и заштите биодиверзитета и брендирања пољопривредних производа у региону Западног Балкана.
Како је истакао министар Пашалић, циљ је да се представе најновија истраживања из области пољопривреде, те да резултати истраживања дођу до пољопривредних произвођача, јер улагати у научна истраживања има смисла ако та рјешења нађу пут до производње преко савјетодавних служби.
„Овдје ћемо имати прилику да се упознамо са радовима еминентних стручњака из региона, али и других европских држава и сигурно је да ћемо наставити подршку овим активностима и наредне године се наћи поново у Требињу“, казао је он.
Говорећи о стању у пољопривредној производњи у Републици Српској, министар Пашалић истакао је да упркос свим изазовима и проблемима, Српска има позитивне трендове када је у питању обим производње.
"Констатујемо да имамо позитивне трендове када је ријеч о обиму производње иако имамо смањење броја газдинстава, али кад гледамо укупну производњу у свим секторима имамо добре резултате и успјели смо у овој пандемији да сачувамо производњу", изјавио је Пашалић у Требињу.
Он је навео да је питање конкурентности кључно, те да је став Владе Републике Српске јасан и да су још раније изашли са закључком да су затражили увођење заштитних мјера на нивоу БиХ и да у први план треба ставити домаће пољопривредне произвођаче.
"Поново ћемо ући у одређене интервенције на тржишту када је ријеч о подршци произвођачима меса и воћа. Повећали смо средства за капиталне инвестиције, ове године улажемо 17 милиона KМ као помоћ, за инвестирање на фармама", истакао је Пашалић.
Декан Пољопривредног факултета у Бањалуци Златан Kовачевић рекао је да ће на овом скупу бити присутни научни радници из 16 земаља.
Предсједник Организационог одбора симпозијума Жељко Вашко рекао је да су ове године успјели да анимирају 337 научних радника из 16 држава који ће саопштити 95 научних радова, директно или онлајн.
"Мислим да у пољопривреди наука може много да помогне пољопривредним произвођачима а научни радници не требају да то раде само ради себе, него да буду у контакту са пољопривредницима и да им помогну да рјешавају своје проблеме и да буду конкурентнији", рекао је Вашко, који је и професор Пољопривредног факултета из Бањалуке.
Градоначелник Требиња Мирко Ћурић истакао је да је једна од стратешких грана развоја града пољопривреда, те да је много тога урађено на јачању пољопривреде на подручју Требиња.
"Захваљујући оваквим научним скуповима, спремни смо да прихватимо све што се тренутно ради у Европи и свијету и сматрам да ће овакви скупови значити да ојачамо капацитете када је ријеч о пољопривреди на подручју Требиња, Херцеговине и Републике Српске", рекао је Ћурић.
Симпозијум организује Пољопривредни факултет Универзитета у Бањаљуци, у сарадњи са партнерима, високообразованим и научноистраживачким институцијама из Италије, Њемачке, Пољске, Чешке, Словеније, Србије, Сјеверне Македоније и Црне Горе.
Симпозијум ће наставити рад сутра, у хотелу „Леотар“ паралелним радом у четири секције: Ратарство, Хортикултура, Сточарство и Аграрна економија и рурални развој, а планирана је и панел дискусија на тему „ICT и пољопривреда – колико знамо о њима и колико из доиста примјењујемо у пољопривредној производњи?“ са панелистима експертима из БиХ и Црне Горе.
