ТРЕБИЊЕ l У организацији Центра за философију и теологију Епархије захумско-херцеговачке и приморске у Требињу је данас почео пети годишњи симпосион „Теологија у јавној сфери“, који је окупио бројне уважене научнике и професоре из вјерског и јавног живота из БиХ, региона и свијета.

Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије је, на отварању овог значајног скупа, истакао да морамо бити спремни за дијалог, разговор и за сусрете попут овог симпосијума.

„Једном ријечју треба да будемо непоколебљиви и истрајни у својој намјери јер управо би мир и повјерење требало да донесу једну врсту катарзе, прочишћења, ослобађања од нас самих првенствено, од сопствених страхова, предрасуда, заблуда“, навео је епископ Григорије.

Његово преосвештење је, говорећи о одласку младих људи са ових простора у друге земље, подвукао да „закржљала економија“ није једини узрок ове појаве, нити је снажна економија разлог који би их у томе могао спријечити, већ да је услов свих услова – мир.

„Мир не смије бити празна ријеч на нашим уснама већ мора и треба да пулсира сваким дјелићем нашег бића као наша истинска и искрена намјера и насушна потреба. И када год посумњамо у смисао ових ријечи и дјела, подсјетимо се само ове чињенице - да овдје, ако не будемо радили на међусобном разумијевању и повјерењу, живота неће бити не само за оне који су отишли већ и за нас који смо остали, а ни за било кога ко је иоле нормалан“, рекао је духовни пастир Херцеговине.

Он је данас, у оквиру симпосиона, у име Међурелигијског вијећа БиХ, потписао Платформу за мир, пројекта ПРО-Будућност, који проводи Агенција за међународни развој.

Ову декларацију потписало је преко 60 локалних заједница у БиХ, међу којима и Град Требиње.

Градоначелник Требиња Лука Петровић је у свом обраћању истакао да је овај симпосион за кратко вријеме дубоко укотвљен у требињску културну стварност и постао је догађај који се с нестрпљењем очекује.

„Зато, кад нам долазите, знамо да доносите обилне дарове и да ћете нам у ухо и срце улити мудре ријечи, ријечи наде и ријечи, након којих живот може да крене у бољем и извјеснијем правцу“, навео је Петровић.

Он је додао да је било потребно, мало времена, да Симпозијум постане потреба, не само ове средине и Источне Херцеговине, него, ако је судити по именима учесника и темама које се на њему кандидују, укупне научне мисли у региону.

„Ако желимо добро једни другима, ако хоћемо да помогнемо једни другима, морамо направити корак једни према другима – корак препознавања и корак разумијевања. Зато смо и захвални Епархији захумској и приморској на храбрости и досљедности да отвори овај својеврсни дијалог и да, на тај начин, упути поруке мира и заједништва међу различитим народима и вјерама“, навео је Петровић.

Он је додао да радује чињеница да из године у годину овај симпозијум, добија још једну вишу димензију, постаје уз научни и један прави и потпуни културни догађај.

У име организатора Младен Перишић, предсједник Центра за философију и теологију Требиње је навео да је основни смисао дијалога да кроз размјену мишљења и процјену аргумената учесници уче једни од других и тако се мијењају, развијају и напредују.

Драган Давидовић, директор Секретаријата за вјере РС је навео да је симпозијум који се одржава у Требињу, учесници, избор тема, трајање и организација доказ да гдје има вјере има и љубави.

Отварању су присуствовали и муфтија мостарски Салем ефендија Дедовић те представници вјерске католичке и јеврејске заједнице.

Првог дана симпозијума биће одржана предавања о „Умјетности и канону: између аутентичног ропства и (не)аутентичное слободе“ и „Изазовима клерикализма у Цркви“.

Биће отворене и изложбе “Стаклена башта” и “Алергија”.

Другог дана симпозијума на програму су панел дискусије о “Православној етици и духу капитализма:да ли православни народи пропадају? и„Депресија – болест савременог доба“.

Централно предавање скупа, о односу православља и секуларизма, у суботу, 10. фебруара, од 17 часова и 30 минута у Културном центру Требиње одржаће теолог Аристотел Папаниколау.

У оквиру симпосиона биће уприличене и кратке презентације на интересантне теме – о вјештачкој интелигенцији, доживаљају случајности у савременој физици, те о Курану као књизи о Богу, човјеку и космосу.

Пети годишњи симпосион „Теологија у јавној сфери“ завршава се светом литургијом у Саборном храму Светог Преображења Господњег у недјељу, 11. фебруара, од 9 часова.

Д.Р.