ТРЕБИЊЕ │ Требиње ће до петка, 6. октобра, бити домаћин Другог међународног симпозијума о воћарским културама у земљама на путу свиле „Воће за будућност”.

Под покровитељством Међународног друштва за хортикултурне науке, симпозијум организује Хортикултурно научно друштво Босне и Херцеговине, уз подршку Института за генетичке ресурсе Универзитета у Бањој Луци, Пољопривредног факултета Универзитета у Бањој Луци и Научног воћарског друштва Републике Српске.

Симпозијум је вечерас и свечано отворен, а у наредна четири дана у хотелу „Леотар“ планирана су предавања и презентације на бројне теме из области узгоја воћарских култура, уз учешће аграрних стручњака из више земаља Европе и Азије, те обилазак винарија, винограда и других пољопривредних добара, као и културно-историјских споменика херцеговачке регије.

Професор Пољопривредног факултета у Бањалуци и предсједник Хортикултурног научног друштва Босне и Херцеговине др Гордана Ђурић истиче да је идеја скупа обнова комуникације међу земљама на некадашњем путу свиле, при чему су сусрети научника Истока и Запада и размјена стручних знања само једна димензија поновног оживљавања ових покиданих веза.

Она је појаснила да је стратешко геополитичко опредјељење Кине формирање и инфраструктурног коридора на путу свиле према Западној Европи за продају својих роба и услуга, што би и Босна и Херцеговина, као мала земља на том коридору, требало да искористи и као своју шансу за нова тржишта.

„Дакле, ми морамо да повећамо производњу, а воћарство као грана пољопривреде је изузетно конкурентно, посебно у условима малих парцела какве су и у Херцеговини, зато што даје по јединици много веће приходе у односу на једногодишње ратарске културе“, истиче Ђурићева.

Помоћник министра пољопривреде у Влади Републике Српске Борис Пашалић истиче да је наша воћарска производња у кризи посљедњих година, што је уз неповољне временске услове посљедица и недостатка знања.

„Наши произвођачи доста тешко прихватају нове технологије, нове сорте или заштитна средства. Зато овакви скупови треба да дају нови импулс у том правцу. Смисао научних истраживања и јесте - примјена њихових резултата у пракси пољопривредних произвођача“, истакао је Пашалић.

Помоћник министра за науку у Влади РС Синиша Марчић истиче да ресорно министарство свесрдно подржава сваки скуп заснован на размјени добрих примјера међународне праксе.

Тим прије што је, додаје он, производња храна по новој стратегији научног и технолошког развоја РС један од четири развојна приоритета, поред информационо-комуникационих технологија, енергије и креативне економије.

„Сматрамо да је једини начин да Република Српска напредује да подстичемо квалитет и изврсност, да наши истраживачи учествују у пројектима међународне сарадње и да то знање које прикупе на референтним институцијама широм свијета - примијене овдје код нас у Републици Српској“, напоменуо је Марчић.

Испред домаћина, учеснике симпозијума поздравио је предсједник Скупштине града Требиња Драгослав Бањак истакавши да је пољопривреда једна од најважнијих развојних смјерница града, те да и поред уложених напора и евидентних помака - Требиње не може да буде задовољно нивоом достигнутог развоја у овој привредној грани.

„Још увијек су велике површине необрађене, није организован откуп, али је исто тако чињеница да се највећи дио хране, чак и оне за чију производњу у значајним приносима овдје постоје услове - и даље увози са стране“, рекао је Бањак, додајући да ће размјена знања са страним експертима на симпозијуму бити од изузетног значаја за домаће стручњаке, а најпосле, примјеном у пракси - и за унапређење пољопривреде.

Р.С.