У Граду сунца вечерас је отворена библиотека Задужбине „Kнез Мирослав Хумски“ Требиње.
Библиотеку је свечано отворио декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву др Драга Мастиловић, који је истакао да посебно треба одати признање групи ентузијаста из задужбине, који су дошли на идеју да на овом мјесту отворе библиотеку, која ће у будућности бити не само сјециште љубитеља књиге, већ место гдје ће се одржавати промиције, трибине и научни скупови.
„Мислим да је библиотека дала душу овоме мјесту, јер ово величанствено мјесто без библиотеке не би имало онај значај, који ће сигурно са овом библиотеком имати. Такође треба захвалити и добротвору, који је Задужбини „Kнез Мирослав Хумски“ уступио простор за библиотеку и самим тим оплеменио овај град и ове људе и омогућио посјетиоцима овог велелепног мјеста да пронађу нешто за себе“, казао је Мастиловић.
Директор Музеја Херцеговине Ивана Грујић истакла је да се вечерас враћамо у 12. вијек, али да се враћамо нашој историји, нашим корјенима.
„Задужбина „Kнез Мирослав Хумски“ је започета једном племенитом идејом групе људи да покушамо да објавимо неке историјске изворе и књижевна дјела која до сада нису била доступна јавности. Само име задужбине смо одабрали зато што је он био један од наших највећих задужбинара. Оно што је он значајан за нашу историју је Мирослављево јеванђеље, наш најстарији ћирилични рукопис. Тако смо ми започели мисију...“, казала је Грујићева
Горан Kомар, истраживач наше ћириличне баштине и надгробних споменика посјетио је да неколико година у Требињу дјелује Задужбина „Kнез Мирослав Хумски“, чији је основни циљ објављивање изворне, архивске грађе Херцеговине.
„Ово је веома значајан тренутак за задужбину, али и за Требиње и источну Херцеговину, јер вечерас свечано отварамо библиотеку и веома смо срећни због тога, али ја не могу да не истакнем једну темељну чињеницу- начин на који је ова задужбина саздана. Треба поменти ове ентузијасте који су властита средства издвојили за рад задужбине“, казао је Kомар.
Свечаном озварању присуствовали су еминентни професори са Бањалучког универзитета и Универзитета у Источном Сарајеву, представници Музеја геноцида из Београда, представници научних и културних установа Републике Српске и Републике Србије.
Задужбина посебно захваљује Родољубу Драшковићу што је препознао и подржао рад Задужбине, као и на одлуци да додијели простор за оснивање библиотеке у Граду сунца, у репрезентативном здању Kолосеум.
Задужбина „Kнез Мирослав Хумски“ основана је 2017. године у Требињу, са намјером да чува, сакупља, истражује и публикује историјску грађу о српским ћириличким споменицима и српској историји на подручју града Требиња и Херцеговине. Од оснивања до данас, Задужбина је издала више књига чији је садржај аутентичан, и у којима се први пут објављују бројни историсјки документи везани за прошлост српског народа и СПЦ.
