У Галерији Музеја Херцеговине Требиње вечерас је отворена изложба фотографија „Цркве брвнаре – чувари традиције”, аутора Станка Костића, умјетничког фотографа из Београда.
Кроз фотографије на изложби аутор представља архитектонско насљеђе и умијеће тадашњих мајстора у градњи цркви брвнара.
Оне су имале велики значај за народ, јер је црква у тешким временима након пропасти блиставе српске средњовјековне државе, била мјесто окупљања, вјеровања и наде у опстанак.
Костић каже да је изложба настала његовим истраживачким радом на терену Србије, гдје је обишао 75 цркава брвнара које су настале на територији Србије у великом временском периоду од 1700-тих година до данас.
„Направио сам једну временску дистанцу где сам поређао те цркве брвнаре кроз које може да се гледа као кроз сликовницу трајање тих богомоља кроз дрво“, рекао је Костић.
Он је напоменуо да се кроз фотографије вратио у далеку прошлост, у вријеме задужбине Немањића које су нестале због турског зулума, а раја која је остала је почела да се под дрвеним записима окупља, да митологозира славну немањићку прошлост и тако очували културу.
„Турци су подругљиво гледали, па су дозволили да се праве те мале богомоље, а када су им сметале, онда су их људи лако расклапали и преносили на друга места, па су у народу и код Турака добиле назив летеће цркве, а чак и Турци су били богобојажљиви према тим светињама“, рекао је Костић.
Kостић дуже од двије деценије објективом фотоапарата биљежи народне обичаје, фолклорну традицију, народно градитељство и старе занате, а његова посвећеност црквеној умјетности изродила је драгоцјене документарне фотографије живописа, иконописа и архитектуре многих манастира и храмова Српске православне цркве.
Костић је више од стотину пута самостално излагао у Србији и иностранству, а учествовао је и у преко седамдесет колективних изложби.
Изложба фотографија може се погледати до 7. фебруара.
Након отварања изложбе одржано је предавање „Од народне куће до народне цркве” - о заједничком пореклу куће и храма у традиционалној архитектури Тихомира Обрадовића, дипломираног инжењера архитектуре.
Обрадовић је рекао да је предавање посвећено томе да куће и цркве народног градитељства потичу из истог коријена.
„Постоје разлике у градитељству, материјал је морао да буде бољи, сви су доприносили, јер су куће за становање, а ово су биле куће за молитву и веру, која нас је и одржала“, рекао је Обрадовић.
Oн је додао да су градитељи цркава и кућа били најчешће обични људи, па су те куће биле функционалне иако мале обимом, а из тих кућа су потекли многи великани, а кад је ријеч о црквама, њихов значај је у духовном смислу.
