У оквиру Фестивала европског и медитеранског филма, вечерас је у Музеју Херцеговине у Требињу отворена изложба „На путу“, аутора Уроша Ђурића, визуелног умјетника из Београда.
Аутор Урош Ђурић је рекао да требињска публика има прилику видјети радове који су настали од 2000. године до данас.
„Много тога је утицало на моје стварање, од 'Поп арта', преко стрипова, до народних мотива. Још као клинац био сам опсједнут спортом, музиком, популарном културом, али истовремено сам читао и уживао у нашим легендама и антологији народне поезије. Изузетно ми је драго што имам прилику да излажем своје радове у Музеју Херцеговине у Требињу, нисам овдје био 40 година“, казао је Ђурић.
Директор Музеја Херцеговине Ивана Грујић, истиче да им је велика част угостити једног оваквог интелектуалца, чији се радови налазе у најзначајнијим галеријама свијета.
„За Музеј Херцеговине није баш уобичајено да излажемо радове савремених умјетника, посјетиоци су више навикли да виде класичну умјетност, али трудимо се да покажемо и шта се дешава на савременој умјетничкој сцени. Урош Ђурић је увијек актуелан, приказује живо присуство умјетника у савременом друштву, не робујући формама, клишејима, увијек свој и аутентичан“, додала је Грујић.
Урош Ђурић је студирао историју умјетности на Филозофском факултету у Београду и сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду, гдје је дипломирао 1992. и магистрирао 1998. године.
Почетком осамдесетих година 20. вијека, био је један од протагониста београдске панк сцене, прикључујући се бенду „Урбана герила“ као бубњар. На ликовној сцени је присутан од 1989, покретањем Аутономистичког (анти)покрета са Стеваном Мркушем, с којим потписује Манифест аутономинизма (1994).
Учествовао је у више умјетничких акција, радионица, стрип издаваштву, бавио се графичким дизајном. Један је од оснивача Уметничке асоцијације “Ремонт”, у оквиру које покреће Галерију Ремонт и истоимени арт магазин.
Играо је у више играних и документарних филмова, а широј јавности је постао познат по улогама у серији фимова “Ми нисмо анђели”, редитеља Срђана Драгојевића. Од 2013. године до септембра 2018. године био је трагач у српском издању квиза „Потера”.
Активно излаже од 1989. године. Радови су му представљени у бројним свјетским галеријама и музејима те заступљени у бројним јавним и приватним колекцијама у Европи и свијету.
Добитник је награда Октобарског салона 1991. и 2005. године, Меморијала Надежде Петровић 1994, Бијенала младих 1996. и награде Сава Шумановић 2021. године.
