Надежда Петровић је најзначајнија српска сликарка, великан и хероина српске умјетности која је поставила темеље модерног српског сликарства, речено је вечерас на отварању изложбе "Додиром кроз стваралаштво Надежде Петровић" у Музеју Херцеговине у Требињу у оквиру "Видовданских свечаности".
Изложбу је оторио Драгослав Бањак, предсједник Скупштине града Требиња, који је подсјетио да је Надежда Петровић рођена прије 150 у Чачку, у породици интелектуалаца, гдје се и отац бавио сликарством.
„Школовала се у Београду и Минхену,а усавршавала у Паризу. Излагала је са најбољим сликарима свог времена. Сасвим посвећена својој професији, стојички је подносила ударе критичара који очигледно нису разумјели генијалност српске умјетнице, бар не до половине 20. вијека, када се поглед на њен рад мијења, наравно у афирмативном смислу“, истакао је Бањак.
"Изложба је настала у организацији Музеја савремене умјетности Републике Српске и Галерије `Надежеда Петровић` из Чачка и представља оригинална дјела ове знамените сликарке, прилагођена слијепим и слабовидим особама", рекла је директор овог музеја Сарита Вујковић.
Она је напоменула да је изложба резултат повезивања и сарадње приликом обиљежавања значајног јубилеја 150 година од рођења ове знамените српске сликарке, коју је Унеско позиционирао као европску личност 2023. године.
Вујковићева је навела да су први пут у Требињу представљена оригинална дјела Надежде Петровић и конципирана су тако да постану дио сталне поставке у требињском музеју.
Она је додала да се у оквиру изложбе налазе посебно адаптиране и прилагођене тактилне репродукције за неколико умјетничких дјела из спомен-собе Галерије Надежде Петровић у Чачку.
"Ријеч је о четири слике из различитих периода њеног стваралаштва када је путовала у Париз и Провансу, када је стварала прву југословенску колонију, када се окренула српској традиционалној умјетности коју је жељела да укључи у модерно стваралаштво, али и из позног стваралашта са сликом цркве Грачанице која нас уводи у период њеног страдања јер знамо да је изгубила живот у великој епидемији тифуса 1915. године, помажући као болничарка добровољац", појаснила је Вујковићева.
Директор требињског Музеја Херцеговине Ивана Грујић рекла је да је Надежда Петровић хероина и личност на коју сви треба да се угледају, која је спојила српско поријекло и унијела истовремено модернизам у српску умјетност захваљујући школовању, боравку и путовањима по свијету.
Бранко Ћаловић, директор Умјетничке галерије "Надежеда Петровић" из Чачка, изразио је задовољство што је изложба отворена у Требињу, за које је рекао да је постао један од најљепших градова на Балкану, додајући да је и Чачак био прва пријестоница културе Србије и да су та два града побратими које везују заједнички коријени, умјетници и многи носиоци културе.
Он је рекао и да је Унеско указао на свјетски значај ове српске сликарке која је била велики патриота и активан друштвени радник, јер је радећи као болничарка добровољац жртвовала живот.
На изложби су сва представљена дјела Петровићеве допуњена објашњењима на Брајевом писму, аудио–водичима и тактилним репродукцијама које је осмислио и израдио графички дизајнер Музеја савремене умјетности Републике Српске Немања Мићевић.
Најављено је да ће гостујућа представа "Ненаписана писма" – монодрама у извођењу првакиње Народног позоришта из Београда Вање Милачић, која представља живот и стваралаштво Надежде Петровић кроз дијалог и обраћање великом умјетнику и пријатељу Ивану Мештровићу, бити изведена средином јула у Требињу.
