„Овдје Требиње!“ Овим ријечима Николе Kалопера, новинара и уредника Првог програма Радио Сарајева, изговореним у етар на данашњи датум тачно у 13:01 - прије 45 година почела је историја наше медијске куће, тада 37. локалне радио-станице у Босни и Херцеговини и првог радија у источној Херцеговини.

radio-kaloper.JPG (355 KB)

Никола Калопер, прве ријечи изговорене у етар прије 45 година

Тако је „Глас Требиња“, како читамо на његовим пожутјелим страницама из давне 1975,  „у својој 24-тој години постојања добио достојног помоћника у одговорном, али и драгом задатку – информисању радних људи и грађана наше комуне“.

„Требињска свакодневница је обогаћена за једно савремено средство информисања, чије су могућности и значај и велике и несагледиве. Дневна вијест, о најзначајнијим и најактуелнијим збивањима у нашој комуни, постаће приступачна сваком дому, сваком радном човјеку и грађанину, а шта правовремено и добро информисање значи - не треба да трошимо много ријечи – довољно је само да поменемо: само добро обавјештен радни човјек може да буде и добар самоуправљач“, писао је тада наш лист.

Радио Требиње тада је дјеловао у саставу Информативног центра, чији дио постаје и „Глас Требиња“, а његов оснивач је Скупштина општине Требиње.

 

Требиње више није било мали град

Први директор Информативног центра био је Радомир Шакотић, док је за главног и одговорног уредника Радио Требиња именован Ладислав Ребац, тада дописник РТВ Сарајево из Требиња.

Миливоје Бекан, Неђо Марић и сарадник Ђорђе Вучинић били су новинари прве редакције, али је убрзо програм новотворене станице окупио све што је у Требињу тада „писало“: за радио сарађују Драшко Бубрешко, Момо Пиљевић, Мустафа Цицо Арнаутовић, Бобо Анђелић, Зоран Божић...Први спикери били су Момир Бркић, Мухарем Ћићо Бабовић, Мајда Ћатовић и Нада Грубач, а музички уредник Споменка Ликић.

prva-redakcija.jpg (123 KB)

Прва редакција (с лијева на десно): Ђорђе Вучинић, Миливоје Бекан и Неђо Марић

У почетку је Радио Требиње емитовао програм два часа дневно, са централном емисијом „Хроника комуне“, што није било скромно када се у обзир узме тадашње технички оскудно доба.

Данас, у вријеме електронских снимача звука, рачунара и софтвера за монтажу, није лако замислити колики је труд тада захтијевала продукција програма: писало се на БИСЕР писаћим машинама, на терену снимало на „ухерима“ тешким 7 килограма, а потом сатима монтирало на магнетофонским тракама, музика емитовала са грамофонских плоча, до којих се тада с муком долазило...

izlet.jpg (171 KB)

Са обиљежавања пола година радија у вили Ластва (Неђо Марић, Радомир Шакотић, Миливоје Бекан, Мухарем Бабовић, Енес Бехрамовић, Момир Бркић, Мајда Ћатовић, Ђорђе Вучинић, Стево Аћимовић, Слободан Муцовић)

„Али је за Требиње то био догађај достојан историје. Радио станица је у то вријеме значила посве другачији статус за средину: Требиње није више било мали град, сврстало се у ред израслих и развијених какви су нама најближи били Дубровник и Мостар са својим радио-станицама. Причало се да су људи напуштали посао у времену кад смо емитовали програм - да би слушали радио“, присјећа се првих дана радија тада новинар-сарадник у редакцији, а касније главни и одговорни уредник Ђорђе Вучинић.

Први директор Информативног центра Радомир Шакотић, када смо га угостили поводом четири деценије радија, присјећао се почетака требињског радија.

radio-sa-otvaranja.JPG (305 KB)

Каже да је радио имао срећу да у прву редакцију окупи екипу младих новинара спремних да се ухвате у коштац и проговоре отворено о свим слабостима друштва.

„У моје вријеме сваки трећи дан радио је ‘кажњаван’ – момци би ‘загризли’ и за иоле озбиљнији текст који се властима није свиђао – морао само ићи и Општину да се правдам. И некако сам успијевао у томе, па би нам опраштали“, присјећао се Шакотић.

redakcija-kasnije.jpg (96 KB)

Дио редакције из 1977. године: Ратка Гркавац, Ђорђе Вучинић, Смиљана Перовић и Исмет Беговић

„То је било романтично вријеме – када смо широм отворених очију учили професију која је у тадашој Југославији још била млада. Тада је постављен темељ за добру новинарску школу, за коју је најзаслужнија била каснији уредник Смиљана Перовић. Изузетан професионалац и интелектуалац, она је цијели свој радни и животни вијек посветила овој кући, учећи млађе који су пристизали новинарском занату“, додаје Ђорђе Вучинић.

 

РИЈЕЧ УРЕДНИКА поводом 45. годишњице рада

Када смо суочени са инванзивном епидемијом корона вируса, у једној реченици можемо рећи да и данас, када обиљежавамо 45 година рада и постојања Радио Требиња, радио и запослени радници пролазе кроз исто тако тежак период у свом раду.

manojlo-cuk.jpg (214 KB)

Никада улога радија и информисања није била већа, али исто тако епидемија неминовно намеће и отежане услове рада, који су скоро равним оним у ратним условима 90-тих, када је Требиње живјело под гранатама и емитовало програм - без и једног дана прекида.

Зато смо одлучили да 45 година Радио Требиња обиљежимо скромно, без окупљања и било каквих свечаности. Слушаоци нашег радија су са нама били у свим ситуацијама и свим околностима и разумију зашто смо се одлучили на овај корак.

Дочим, нама данас запосленим у радију остаје обавеза да се присјетимо тог времена прије четрдесет пет година, тога 29. новембра 1975. када је све и почело. Присјећамо се Николе Калопера, Мома Бркића, Миливоја Бекана, Ђорђа Вучинића и свих осталих, који су слушаоцима Радио Требињу подарили још један излазак у свијет.

Требиње се тих 70-тих година како у привреди тако и у индустрији и у информативном смислу потврдило као град са убрзаном експанзијом развоја, али такође и мјесто и средина које се намеће као центар регије Херцеговине. Морамо имати на уму да добро информисано и добро образовано становништво прави показатељ за општу културу за једну средину. Тих година Требиње је било на том путу. Развијало се и градило.

Из ове перспективе данас можемо процијенити да се те године биле златне године у животу нашег града, по свим развојним процесима у сваком правцу, те у свим дјелатностима.

Данас морамо поменути ту прву екипу која се окупила око само једног микрофона и половне радио опреме и са великим ентизијазмом реализовала те прве радио емисије.

Радио је са деценијама растао и технички и продукцијски – али се богатио и новим школованим кадром који је, учећи уз већ прекаљене професионалце, исписивао и требињску свакодневицу и нове странице историје наше медијске куће.

Током 2017. и 2018. године, захваљујући средствима оснивача Града Требиња, обновљен је предајник на Леотару те отворен нови студио са најсавременијом продукцијском опремом, због чега се сигнал Радио Требиња данас чује - и боље и даље.

Увјерен сам да једну средину градом чине дуге традиције и јубилеји њених установа. Као и да ће свој наредни а заиста велики јубилеј, пола вијека од оснивања, Радио Требиње обиљежити на начин достојан - и овог града и своје традиције.

Директор Центра за информисање и образовање,

главни и одговорни уредник Радио Требиња Манојло Ћук