Нови докази и историјске чињенице нам говоре о томе како су многи изуми који су промијенили свијет приписани погрешним људима.
Баш као и данас, и у прошлости се "ратовало" на судовима, патенте је пријављивао онај ко је имао новац или утицај, и тако узимао заслуге за изуме који су изумљени мјесецима, па чак и годинама прије. Сам Никола Тесла имао је прегршт изума који су прославили друге људе.
ФОТОГРАФИЈА
Приписује се: Луису Дагареу
Заслуга за изум фотографије 1839. године приписује се француском уметнику и (касније) фотографу Луису Дагареу, који је до данас остао познат као отац фотографије.
Историјске чињенице пак кажу да је француски научник који је живео у Бразилу, Луис Флоренс, користио први фото-апарат чак шест година прије Дагуереа. Он је имао и ријешен проблем фиксирања слика, проблем који је "оца фотографије" мучио годинама. Флоренс је своје слике назвао фотографијама, али, с обзиром на то да нису виђене у Европи, нису ни привукле пажњу јавности. Стога су први фотографски снимци, познати као дагеротипије, ушли у историју и проглашене првим фотографијама, а Дагаре првим фотографом.
ТЕЛЕФОН
Приписује се: Александру Грејаму Белу
Бел је био угледни научник, проналазач, инжењер и иноватор којем се приписују заслуге за изум првог практичног телефона, и прве говорне поруке послате "преко жице". Бел је до свог открића дошао 1857. године, а амерички патент је добио 7. марта 1876. године. Три дана касније, послао је "прву телефонску поруку".
Најмање четири године прије Бела, Американац италијанског порекла Антонио Меући је радио на преносу говора путем електричне енергије.
Он је чак и издао обавјештење о патентирању свог изума, првог телефона, 1871. године, али није могао да набави 250 долара потребних за сам патент. Меући једноставно није имао новца, а ни среће, јер је један од људи који су га подупирали изгубио патент, а такође није био ни близу познат као Бел, који је имао велику комерцијалну подршку.
Белова компанија се касније сукобила на суду са супарничком Глоуб телефон компани, која је била Меућијев покровитељ. Након дугог судског спора, суд је пресудио у корист Бела, јер је овај ипак имао патент, иако је у пресуди наведено да је Меући био први који је "пренио говор механичким путем помоћу жичаног телефона".
ТЕЛЕСКОП
Приписује се: Галилеу Галилеју
Нико не може да каже са сигурношћу ко је изумио телескоп, али заслуге се обично приписују италијанском математичару, физичару, проналазачу и астроному Галилеју, који је познат као отац модерне опсервационе астрономије, отац модерне физике, отац науке, као и отац модерне науке.
Ипак, већина историчара каже да је телескоп изумио Ханс Липершеј, оптичар из Миделбурга у Холандији.
Он је поднео захтјев за патент у Холандији 1608. године, али је одбијен јер се "производ могао превише лако саставити да би се сматрао изумом". Када је до Италије стигла вијест да се Липершеј упутио ка Венецији да прода своје телескопе, Галилео је брзо направио свој телескоп и на тај начин осигурао новац, као и своје мјесто у историји и истакнуту каријеру у астрономском посматрању и истраживању.
ПРВИ ЛЕТ АВИОНОМ
Приписује се: Браћи Рајт
Орвилу и Вилбургу Рајту приписује се изум првог авиона, као и први успјешан контролисани лет.
Истина је ипак мало другачија. У марту 1902. године Ричард Пирс, фармер и проналазач са Новог Зеланда, у свом авиону летио је око 320 метара прије него што се забио у живу ограду. Овај далеко мање познати експеримент лета се догодио мјесецима прије славног лета браће Рајт. Пирс није био жељан публицитета, па се никада није ни борио да добије заслугу, а такође није имао ни средстава да даље унаприједи свој изум. Његов лик ја на поштанској маркици Новог Зеланда, а у његову част подигнут је и споменик у тој земљи.
СИЈАЛИЦА
Приписује се: Томасу Едисону
Када се постави питање "ко је измислио сијалицу", већина људи ће без размишљања рећи Томас Едисон. Међутим, он је само радио на претходним изумима, а историчари процјењују да је прије њега више од 20 проналажача радило на стварању и обликовању сијалице. Ипак, истина је, Едисонова верзија је била најдјелотворнија.
Од 1800. проналазачи су тражили разне начине да претворе електричну енергију у свјетло. Сер Хамфри Дај, енглески љекар, успјешно је направио сијалицу још 1801. године, али нажалост, никада није успио да створи свјетлост која је трајала више од неколико минута.
Хирам Максим, проналазач којем се приписују изуми попут првог преносивог митраљеза (Максим ган), мишоловке, пегле за косу и парне пумпе, био је први човјек који је ријешио главну ману сијалица – прегоријевање. Али Едисон је ускоро дошао до још боље идеје – из сијалице је исисао кисеоник и у њој је остао вакуум. Када је почела комерцијална производња Едисонових сијалица које су могле да горе и дуже од 40 сати, на свакој је писало "Едисон", па су тако сијалице и постале изум који се и дан-данас веже за његово име.