Жетва озимих жита је у пуном јеку, а према првим резултатима са пожњевених њива, према квалитету и квантитету озимих жита пшенице и јечма, ово ће бити добра и берићетна година.
Домаћини не крију задовољство са приносима озимих жита, за које, најчешће ће рећи да се жито мјери у амбару и никад на њиви...
Ова узречица настала је као посљедица великих ризика и неизвјесности у пољопривредној призводњи на подручју Поповог Поља. Често би се нашалили на рачун једног домаћина који би често бесједио римујући, а те риме остале су лако памтљиве, те се и данас препричавају кад се истиче ризик у пољопривреди.
„Нешто струга нешто ријека – нема ништа од мог сијерка“, било би истакнуто од домаћина када је остао беспомоћан пред „вишим природним силама“, а када година изда...
Зато људи ову годину процјењују да је била наклоњена добром роду и добрим приносима од лучинданске сјетве до видовданске жетве.
На ову констатацију навео нас је Неђо Ћук из села Величани, кога смо затекли на њиви са комбајнистом и комшијама који чекају на жетву, који нам је овом приликом рекао:
„Добра јесења клијавост и фина јесен без ледова али и без већих поплава, били су најбољи могући услов да пшеница мирно преживи и уђе у прољетни развој. Ако томе додамо да су се, двије априлске кише и три мајске, редале седмично као наручене. Са таквом влагом омогућена је добра бујност и добро налијевање зрна и висок квалитет класа.“
Такође смо на њиви од Неђа сазнали да се све мање домаћина одлучује за озима жита у Попову, управо из разлога повећаних ризика од поплава које скоро да не изостају из године у годину. Неђо нам је овом приликом још рекао:
„До сада су мале цијене жита биле да се скоро и не исплати бавити овом производњом на нашим малим парцелама. Ово је ријетка година да по дунуму буде принос жита преко 500 кг. Ово се није догодило никада, да на мом Пругову на непуна два ипо дунума приходујемо преко 1250 кг озиме.
Шест кољена памтим у причи од ђеда Трифка – Трипе до нашег Трифуна да је неко приповиједао да је са ове њиве пожњевено толико било ког жита - било да је пољак, сјерак, кукуруз или јечам и пшеница“.
На питање шта ће са овим житом, Неђо нам је додао:
„Одлучили смо да уредимо и осушимо жито, те да га самељемо на придворачком воденом млину. У том случају би га заједно са ржаним брашном паковали по 1 кг, и продавали на породичном штанду у селу Величанима. Вјерујем да и данас постоје људи који се радују и уживају у мирису жита и печењу хљеба у породичној атмосфери“, додао је Неђо.
