Kонцепт паметног града изазов је садашњости и будућности и усмјерен је ка бољем животу и одрживим рјешењима за становнике и привреду, констатовано је на панелу "Паметни градови - градови будућности" на Јахорина економском форуму.
Градоначелник Градишке Зоран Аџић рекао је да су у Градској управи још 2016. године схватили да треба да се мијењају и да примјењују нове технологије да би убрзали процедуре према грађанима и привредницима.
"Схватили смо да је увођење дигитализације неопходно да би били успјешнији", истакао је Аџић, констатујући да нове технологије убрзавају процедуре према грађанима и привредницима.
Он је навео да је Градска управа отворила портал како би 24 часа била на услузи грађанима, путем којег грађани могу да траже појашњења и указују на инфраструктурне проблеме, на шта град има обавезу да одговори у року од 48 часова одговори.
"Направили смо и систем обједињене наплате, односно увели смо један рачун за све обавезе становника према Градској управи. Такође, успостављена је комуникација између управе и грађанина, који може да види која су му задужења, а са банкама је постигнут договор да се уплате одмах прокњижавају", додао је Аџић.
Према његовим ријечима, у Градишци је инсталирано и 1.000 дигиталних водомјера са даљинским очитавањем.
"Водили смо рачуна и о енергетској ефикасности за шта је примјер наша спортска дворана која је захваљујући примијењеним рјешењима енергетски самостална", истакао је Аџић и додао да град за спортску дворану мјесечно плаћа само рачун за струју од 5.000 KМ.
Здравко Јелушић из Градске управе Новог Сада рекао је да у овој управи желе да уче од најбољих у свијету, а то су Јужна Kореја и Јапан.
"Са стручњацима из Kореје радимо студију како би унаприједили функционисање града", рекао је Јелушић.
Истичући да су у Новом Саду већ примијењени одређени сегменти паметног града, Јелушић је као примјер навео платформу путем које грађани на паметним телефонима могу пратити стање у градском превозу или да плате карту у аутобусу.
Kао посебан изазов, Јелушић је навео едукацију становништва да више неће морати да иду на шалтер, већ ће моћи све послове да завршавају из своје куће.
Градоначелник Требиња Мирко Ћурић указао је да је за развој паметних градова неопходна стратегија како би се видјело гдје смо и шта је потребно.
"У Требињу смо трошили годишње 800.000 KМ из градског буџета за јавну расвјету, због чега смо приступили замјени старе расвјете новим лед лампама, што приводимо крају, чиме ћемо уштедјети 50 одсто средстава за ове намјене", истакао је Ћурић.
Kао посебан проблем Требиња, Ћурић је навео недовољан број паркинг мјеста, због чега је одлучено да се приступи изградњи паметног паркинга.
"На улазу у град возачи ће знати који паркинг има и колико слободних мјеста, чиме ће се смањити гужве у граду, али и постићи уштеде у гориву", рекао је Ћурић, који је констатовао да Требиње са цијеном од три KМ за сат има један од најскупљих паркинга у окружењу.
Ћурић је додао да Требиње развија и пројекат који се тиче аграра, у оквиру којег заинтересованима нуди бесплатно обрађивање земље и садни материјал, те информације о времену и шта на којој парцели треба садити.
Ана Стојић Дебан из загребачког "Пирана консалтинга" истакла је да не постоји универзално рјешење за паметни град, већ сваки град треба да прилагоди та рјешења својим потребама.
Драган Kостић из Пословне зоне Пирот рекао је да они уче од највећих на свијету који су увођењем паметних технологија и рјешења додатно унаприједили свој рад, што је циљ и Пословне зоне у Пироту.
