ТРЕБИЊЕ │ Саопштење ГО ПДП Требиње преносимо у цјелости:
Кинези имају годину змаја, а ми у Српској деценију лешинара. О онима горе, у институцијама власти, довољно је речено и зна се шта их чека. Нас више интересују ови домаћи, Лука Петровић и Здравко Бутулија, са сличном братијом из СНСД-а.
Овај први, кога нам послаше без позива, храни се угинулим животињама, док се ова друга братија, хране на рачун живих људи, или тачније речено, отеше народу све што се отети може. Бјелоглави суп је за њих, у најмању руку, лептирић.
Додуше, и Лука је отишао у високу политику, али наш је, домаћи, па је ред да га, уз млађаног Бутулију, замолимо да своје личне, параноичне дијагнозе не приписују градоначелнику Вучуревићу, јер је то очигледно у опису њихове болести, по нашем мишљењу изазване страхом од "летења".
Него, оставимо засад њихове фрустрације и гледајмо да из свега извучемо нешто корисно, за њих, а и за град. Наиме, господа из Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа рекоше да им овлашћења забрањују да они буду власници и финансијери колоније бјелоглавих супова, па ми на те функције топло препоручујемо Бутулију и Петровића.
Првог нудимо за директора колоније, јер има нескривене лидерске амбиције, а други, дакле Петровић, могао би бити финансијер, јер на изворишту је пара, а има препоруке из ФК Леотар (злобници то зову криминалом), а и показао се као дарежљив у изборној кампањи, јер је дијелио и шаком и капом за СНСД-овске гласове.
Ту је тајна оних 9.500 Додикових гласова у Требињу, којима се хвали. Зато није немогуће да под партијским утицајем ове двојице онај сироти бјелоглави суп стварно почне носити златна јаја или златне полуге од најмање килограм, јер то су мјерне јединице које су Доду за срце, пардон, за џеп прирасле. Нема везе ако полугице нису руске. Злато је злато.
Можда синчићу још устреба. Само нас брине како ће на наш приједлог реаговати онај несретни бјелоглави суп. Али, лешинари су лешинари и сматрамо да ће се међу собом лако договорити.
ГО ПДП Требиње
